Saveti za upravljanje novcem tokom (i nakon) pandemije

Osim brige za svoje i zdravlje najbližih, usled pandemije virusa nametnula se i dodatna potreba da pametno koristimo i raspoređujemo sopstveni budžet. Detaljno planiranje ličnih finansija, uz dobro poznavanje aktuelnih mera koje država i finansijske institucije, na prvom mestu banke sprovode, važno je kako bi kućni budžet bio što stabilniji tokom trenutne situacije. U nastavku pročitaj nekoliko saveta koji ti mogu pomoći da lične finansije održiš u što boljem stanju tokom (i nakon) aktuelne pandemije.

Nemoj praviti velike investicije, odredi troškovne prioritete

Postavi prioritete. Na šta tačno želiš da trošiš novac? Obično najpreči troškovi uključuju plaćanje komunalija, hrane, prevoza i računa. U periodu kada je veoma bitno pametno koristiti finansijska sredstva, jasnije sagledavamo na šta je zaista neophodno da ih potrošimo. Razmisli da li je potrošnja u skladu sa tvojim prioritetima, koji su se možda u ovim novim okolnostima promenili.

Svedoci smo da je prodaja preko interneta tokom vanrednog stanja usled virusa Covid- 19 doživela ekspanziju. Na listu artikala koje smo ranije nabavljali onlajn, poput odeće, obuće, tehnike ili knjiga, sada sve češće dodajemo i svakodnevne namirnice. Ova mogućnost lakog naručivanja može te dovesti u zamku da ponekad previdiš kako i tokom onlajn kupovine trošiš novac i potrošiš više nego što si planirao/la. Zato je neophodno da i prilikom ovakvog načina kupovine vodiš računa o ličnom budžetu.

Najzad, ako planiraš veće troškove, preporuka je da ih, ukoliko je moguće, odložiš za nešto stabilniji period.

Napravi krizni fond – nešto novca sa strane uvek dobro dođe

U idealnoj situaciji, krizni fond, ma koliko iznosio, bi trebalo već da imaš. Ipak, ako to nije slučaj, ni sada nije kasno da jedan deo novca odvojiš sa strane, ukoliko možeš. Proveri sa koliko novca raspolažeš. Taj iznos može uključivati preostala sredstva sa tvog tekućeg računa ili iz drugih izvora.

Na primer, ako si već uštedeo/la neku svotu za letovanje, možda ćeš želeti da taj novac uvrstiš u svoj krizni fond. To ti može pomoći da održiš likvidnost tokom vremena u kome su ti prihodi smanjeni ili ih uopšte nemaš. Stručnjaci savetuju da bi svi trebalo da nastoje da imaju ušteđevinu koja može da pokrije troškove života u trajanju od tri do šest meseci. Na tebi je da odlučiš koje ćeš troškove uključiti u ove kalkulacije.

Ako to nije neophodno, ne troši već ušteđeni novac

Ako imaš formiran fond za nepredviđene situacije, koji ti je sada na raspolaganju, nalaziš se u odličnoj situaciji. Ipak, to ne znači da bi istog trenutka trebalo da počneš da trošiš ušteđeni novac bez ikakvog plana. Postojanje ovakvog fonda samo po sebi predstavlja odličan početak i sigurnost na koju možeš da se osloniš ukoliko se za tim ukaže potreba, ali je preporuka da ga koristiš isključivo ako nemaš nikakvih drugih prihoda.

Ukoliko koristiš mogućnost moratorijuma, napravi plan i za trenutak kada se on završi

Narodna banka Srbije usvojila je odluke kojima se propisuje zastoj u otplati obaveza dužnika (moratorijum) za sve korisnike kredita i lizinga koji to žele. Ukoliko si se opredelio/la da iskoristiš ovu mogućnost, usled gubitka posla, smanjenja plate, ili nastojanja da manje trošiš iz predostrožnosti, razmisli o tome koliko će iznositi tvoji troškovi kada se period moratorijuma završi. Da li ćeš tada biti u mogućnosti da redovno podmiruješ svoje obaveze? Kako će tada izgledati odnos tvojih prihoda i rashoda? Odgovori na ova pitanja mogu ti pomoći da spremnije dočekaš ovaj period, a ukoliko si suviše mlad/a za podizanje kredita, ove savete možeš preneti roditeljima, ako kojim slučajem otplaćuju neki. 

Više informacija i saveta o štednji, ali i o važnim temama u oblasti finansija, potraži na ErsteZnali.rs, besplatnoj i nekomercijalnoj platformi za finansijsku edukaciju.

05. May 2020.
Uredništvo
Poslednji tekstovi