Ujedinjene nacije

Od 1945. godine svakog 24. oktobra obeležavamo dan osnivanja Ujedinjenih nacija. Kroz svojih sada već preko sedamdeset godina postojanja Ujedinjene nacije odigrale su važnu ulogu na svetskoj političkoj sceni.

Nakon Prvog svetskog rata i svih gubitaka koje je doneo Veliki rat, čovečanstvo je shvatilo kolika je cena rata. Razoreni gradovi, uništena ekonomija i ljudski moral, zagađenje koje je ostalo na zgarištima bitaka i pravi demografski užas. Prvi svetski rat bio je gorka lekcija i upravo kao odgovor na sliku sveta koja je ostala iza njega osnovana je Liga naroda. Telo koje je imalo funkciju da u budućnosti radi na rešavanju konflikta mirnim putem, da bude institucija koje će sprečiti rat. Međutim, usled delovanja različitih faktora Liga naroda nije uspešno izvršila svoju ulogu i izbio je Drugi svetski rat, suroviji i krvaviji od prethodnog. Svet se ponovo pretvorio u poprište krvavih sukoba, ratovalo se na svm frontovima, ljudskost je još jednom pala na ispitu.

Termin Ujedinje nacije (UN) prvi put je upotrebio Ruzvelt 1942. godine, a formiranju UN prethodile su konferencije u Moskvi i Teheranu u toku 1943., da bi 26. juna 1945. bila potpisana Povelja Ujedinjenih nacija, dok je sama organizacija nastala 24. oktobra i tada je brojala 50 država članica.

Misija UN ostala je ista: mirovne misije i prevencija oružanih sukoba. Tokom godina države koje su prošle kroz dekolonizaciju i stekle svoju nezavisnost pridružile su se UN. Kroz svoje postojanje UN-a razvile su mnogobrojne programe i zakone zaštite ljudskih prava. U domen njihove zaštite spadaju kontrola naoružanja i razoružavanja, mirovne misije, zaštita ljudskih prava i tvorevina kulture, te humanitarni rad i međunarodni razvoj. Mirovne snage UN bile su dobitnici Nobelove nagrade za mir 1988. godine.

Kroz svoje postojanje UN su obavile na stotine mirovnih misija, prevencije konflikata i mirenje već zavađenih strana. Američka invazija na Iran iz 2003. godine izvršena je iako se većina članica žustro protivila ovom potezu i on predstavlja povredu rezolucije Saveta bezbednosti, tela koje funkcioniše u sklopu UN.

Koliko god da je mislija plemenita i osmišljena radi opšteg dobra, ona neće biti do kraja ispunjena dokle god nosioci zastave i njeni izvršioci ne budu potpuno prihvatili i verovali u načela za koja se zalažu. U istoriji Ujedinjenih nacija ima mnogo dela koja su vredna hvale i njima dugujemo zahvalnost za izgled sadašnjeg svetskog poredka. Ali o svetu u kome živimo ne odlučuju samo tela UN-a, već i mi kao individue. Mi živimo u ovome svetu, nismo izvan njega i zbog toga se moramo truditi da živimo u skaldu sa moralom koji propoveda osnovne humane vrednosti, moramo se boriti intelektom, a ne oružjem, pažljivo birati reči i naučiti se poštovanju. Na taj način svet će postati bolje mesto, a mi njegovi zaštitnici.

Više o radu Ujedinjenih nacija u Srbiji možeš pronaći OVDE.

Autorka: Bojana Cvejanov

Fotografija je preuzeta sa ovog sajta.

23. Oct 2017.
Uredništvo
Poslednji tekstovi