Šta donose nove izmena zakona o obrazovanju na svim nivoima?

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o dualnom obrazovanju, a pored toga usvojeni su i predlozi zakona o izmenama i dopunama zakona o predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju. Naravno, pošto se radi na reformama svih nivoa obrazovanja, iste nije moglo da zaobiđe ni visoko obrazovanje. Čemu služe ovi zakoni i da li će to omogućiti bolji položaj mladima u svetu odraslih?

O dualnom obrazovanju se često govori u medijima i povremeno zvuči kao nešto što je tek otkriveno i treba ga isprobati. Pre svega, dualno obrazovanje predstavlja svojevrsnu kombinaciju teorije i prakse. Dakle, đaci će istovremeno biti i radnici. Osnovni cilj ovakvog vida obrazovanja je da nakon što upišu srednje stručne ili poslovne škole, đaci u toku školovanja zasnuju radni odnos u kompanijama koje će ih osposobljavati za praktičan rad. Ovaj sistem obrazovanja primenjuje se najviše u Nemačkoj i Austriji. Naravno, pogodan je za zemlje sa razvijenom privredom i jakom i stabilnom ekonomijom. Iz tog razloga su građani jako skeptični po pitanju dualnog obrazovanja, jer Srbija nije ni privredno razvijena ni ekonomski jaka. Drugi problem leži u tome što dualno obrazovanje na neki određeni način veliča zanate. Kako veliki broj roditelja ne bi želelo da njihovo dete bude zanatlija, javlja se drugi problem – deca neće upisivati zanatske škole koji su uglavnom trogodišnje, već će upisivati gimnazije ili četvorogodišnje škole kako bi kasnije mogli upisivati fakultete. Međutim, predviđena je neka vrste kompromisa, koja i đacima sa trogodišnjim školama omogućava upis na fakultet ukoliko se predomisle. Jedini uslov je da sačekaju godinu dana, kako bi zajedno sa učenicima iste generacije iz četvorogodišnjih škola polagali takozvanu veliku (opštu) maturu. Naravno, to će moći da učine nakon položenog završnog ispita koji je predviđen za trogodišnje škole.

Ministarstvo prosvete ističe da bi donošenje ovog zakona trebalo da unapredi srednje stručno obrazovanje sa ciljem prilagođavanja potrebama privrede. Istovremeno, učenici bi trebali što više da se bave praksom kako bi, ukoliko ne žele da nastave sa daljim školovanjem, već nakon završetka srednje škole mogli da se zaposle. Na taj način bi se smanjila stopa nezaposlenosti mladih do 25. godine, uz jačanje konkurentnosti srpske privrede na regionalnom i globalnom nivou. Pored toga, dualno obrazovanje uključuje nastavnike koji su specijalizovani za izvođenje praktične nastave i licencirane instruktore koji poseduju sertifikat o položenim didaktičko-pedagoškim veštinama. Između ostalog, ovakvi obrazovni profili bi trebalo da budu modernizovani i prilagođeni 21. veku. Ovim zakonom se takođe daju znatno veća ovlašćenja Ministarstvu prosvete koje bi vršilo nadzor nad sprovođenjem prakse.

S obzirom na usvojene izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, moralo je doći do usklađivanja ostalih zakona sa njim. Iz tog razloga predviđene su izmene i zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju. 

Izmene koje se odnose na osnovno obrazovanje tiču se formiranja učeničkih zadruga i jačanja njihovog položaja u školama. One bi trebalo da utiču na pozitivan odnos učenika prema radu pa je iz tog razloga predviđeno da može biti prodato sve ono što učenici budu izradili tokom učestvovanja u školskim zadrugama. Sredstva stečena na ovaj način mogu se iskoristiti za poboljšanje rada u okviru zadruga, ekskurzije, ishranu učenika, nagrade i slično. Pored toga, izmene zakona koji se odnosi na osnovno obrazovanje predviđaju i mnogobrojna predavanja i radionice radi poboljšanja odnosa između učenika kako bi se razvila svest o štetnosti diskriminacije i nasilničkog ponašanja. Takođe je predviđena obaveza naknade putnih troškova za učenike kojima je škola udaljena više od četiri kilometara, ako je ujedno i najbliža škola koju je učeniku dostupna. Vreme koje učenik provodi u školi biće izraženo u satima kako bi se što bolje isplanirale vannastavne aktivnosti koje su ranije bile zanemarene.

Izmenama u pogledu zakona koji se odnosi na srednje obrazovanje takođe je predviđen rad učeničkih zadruga, što je istovremeno povezano sa Zakonom o dualnom obrazovanju. Međutim, ove izmene predviđaju takođe i program saradnje sa roditeljima učenika preko saveta roditelja kao specifičnog predstavničkog tela. Jedan od noviteta koji je prilično iznenadio i roditelje i učenike jeste polaganje velike mature koja bi trebalo da zameni prijemni ispit za fakultete. Velika matura postojaće kao opšta, koja se polaže u gimnazijama, stručna, koja je karakteristični za srednje stručne škole i umetnička matura, predviđena u umetničkim školama.

Izmene Zakona o visokom obrazovanju predvidele su osnivanje Nacionalnog tela za akreditaciju kao nezavisnog tela, koje ne bi bilo finansirano iz budžeta. Međutim, izmene ovog zakona nisu naišle na dobar prijem upravo zbog formiranja ovog tela za koje se smatra da će postojati isključivo u političke svrhe.

Donošenje zakona kako bi se išlo u korak sa vremenom ali i sa razvijenim državama moguće je tek kada postoje adekvatne prilike za to. U suprotnom, država sa mnogo zakona koje ne može da primenjuje jer za to nema uslova, ponovo otvara pitanje – šta vrede prazni zakoni bez primene? Promene u oblasti obrazovanja dolaze nakon mnogih drugih promena koje su Srbiji neophodne. Obrazovanje je glavno obeležje razvijenog društva. Neophodno je samo adekvatna osnova za to, koju Srbija, nažalost, još uvek ne poseduje.

Autorka: Kristina Milošević

24. Oct 2017.
Uredništvo
Poslednji tekstovi