Razmena mladih

U organizaciji Mladih istrazivača Srbije veliki broj mladih ima priliku da poseti razna mesta u Evropi. Na sajtu organizacije stalno se postavljaju razni pozivi za radne kampove, razmene, kampovanja, planinske ekspedicije i mnoge druge razmene. Mlada osoba od 15 do 30 godina treba samo da skroluje kroz njihov sajt, dok ne pronađe ono što će je inspirisati, da pošalje svoje podatke i sačeka rezultate. Na konkurs se stalno prijavljuje mnogo mladih, tako da se svakodnevno pojavljuju neki novi pozivi i konkursi.

Pretraživala konkurse sa namerom da proverim izjavu jedne nepoznate devojke, koja je rekla da je moguće putovati besplatno. U pretraživač sam ukucala Kako do besplatnog putovanja, a izašao mi je veliki broj sajtova i taman kada sam htela da odustanem, pronašla sam jedan sajt na kome su poziv postavili Mladi istraživači Srbije - Volonterski servis Srbije. Bila sam već upoznata sa radom MIS-a pa sam odlučila da pogledam konkurs, dopao mi se i poslala sam prijavu. Iskreno, nisam mislila da ću baš ja biti među pet osoba koje su izabrane za potpuno besplatno putovanje u Nemačku na radni kamp.

Projekat RuRITanija obuhvatao je dve razmene. Radni kamp u Nemačkoj - Mannebach i radni kampu Belgiji. Iz Srbije je krenulo po pet osoba sa svojom liderkom. Učesnici obe razmene su se vratili puni utisaka i planiraju da ponove apliciraju na neki od kampova.

Na kampu u Mannebachu društvo su nam pravile ekipe iz Poljske, Francuske, Grčke i Nemačke. Boravak u Mannebachu je bio koncipiran kao kampovanje, tako da smo sa nama nosili vreće za spavanje, a kada smo stigli napolju su nas dočekali šatori, koji su nam naredne dve nedelje bile sobe. U šatoru je bilo po devet - deset osoba

U selu gde smo bili smešteni imali smo zip line, pivnicu, sportske terene, hipodrom, teretanu, dom zdravlja, opštinsku kuću sa internetom i mnoge druge stvari. Sve je bilo podređeno nama, a mi smo samo trebali da uživamo. U period kada smo bili smešteni na kampu, bio je i  trodnevni seoski festival sajam piva i vina Kirrmes, na kome smo pomagali i uživali u predivnoj nemačkoj muzici i divnom tradicionalnom vinu i pivu.

Naši mladi istraživači sarađivali su sa nemačkom organizacijom IBG oko dolaska u Nemačku, smeštaja, obilazaka i boravka u Mannebach-u. Na kampu smo imali obezbeđene šatore i krevete koji su bili spremni kada smo došli. U sklopu opreme Sport platz (sportski kompleks) je za nas opremio i kuhinju sa svim potrepštinama kao i dnevni boravak.

Iz Srbije smo svi zajedno krenuli iz Beograda vozom prema Zagrebu, odakle smo trebali da idemo autobusom do Minhena. Putovanje vozom od Beograda do Zagreba trajalo je šest sati. Prošlo je bez manjih problema, kao i dva granična prelaza koje smo prešli. Neki od nas su se prvi put sreli sa granicama i nekima je bilo smešno pitanje Da li imate nešto da prijavite graničnoj policiji.

Napokon smo stigli u Minhen gde smo kratko čekali autobus do Trier-a, odakle smo išli vozom do Sarrburg-a, gde su nas dočekali ljudi iz IBG organizacije. Sa njima smo iz Sarrburg-a ubrzo stigli u Mannebach, koji nas je sve oduševio s obzirom da smo znali da idemo u selo, ali nismo očekivali da je selo tako uređeno.

Po našem dolasku u Mannebach, ubrzo su stigli i drugari iz Grčke, te smo bili svi na okupu i druženje je moglo da počne. Lokalno stanovništvo za nas je pripremilo roštilj, kao znak dobrodošlice i time se završilo naše prvo veče u selu. Sada smo trebali da spavamo pod vedrim nebom i kada je lepo i kada pada kiša i svi smo bili jedna velika porodica. Mnogima je bilo teško prvih nekoliko dana, ali smo se navikli i ohrabrivali jedni druge.

Već drugi dan po dolasku dobili smo podele ko je kada u kuhinji i ko sprema hranu sa svojom ekipom za 26 osoba. U timovima za kuhinju smo bili izmešani sa drugarima iz drugih zemalja, a morali smo da funkcionišemo kao tim, i nije bilo problema, već mnogo smeha. Na kampu se dogovara ko kada sređuje, ko kuva. Kampovi nisu hoteli sa pet zvezdica, sve radimo sami, bili devojke ili momci.

Na prvom sastanku smo saznali da ćemo svakog dana imati obaveze u bašti ili na terenu za odbojku i radionice, ali i mnogo slobodnog vrmena. Ja sam obožavala da radim u kuhinji i bašti, uvek sam tu bila sa lokalcima iz Mannebach-a, koje sam zavolela kao porodicu. Svi zajedno dogovaramo ponovni susret na istom mestu i u isto vreme da bi uživali u pivu i vinu.

Ovo jeste bilo kampovanje i besplatno putovanje, ali ujedno i nezaboravno iskustvo. Mi smo svakodnevno obilazili Trier, Sarrburg, Luxembourg, Minhen, Mannebacha, zip line, kao i šetali sa magarcima do Taverne srušenog rimskog grada, koji se nalazi u srcu sela.

Možda vam loše zvuči kampovanje, šatori, spavanje napolju, ali tako je prvi dan, posle kada se sve završi mesecima vam nedostaje šator i vreća. Budi hrabar, pokušaj i ti, jer ja planiram da ponovim ovo iskustvo.

Pogledaj na sajtu MSI-a šta je u ponudi i pridruži mi se. Možeš putovati besplatno samo ako se malo potrudiš. Odluka je na nama, ali izbor postoji. Budi dovoljno hrabar i donesi odluku bez razmišljanja.

Autorka: Katarina Ninković

26. Oct 2017.
Uredništvo
Poslednji tekstovi