Znakovni jezik i Brajova azbuka

U Srbiji postoji 30.000 gluvih i oko 100.000 nagluvih osoba, a slepih i slabovidih oko 12.000. Njihov položaj u društvu veoma je loš, kao što možete i da pretpostavite jer često nailaze na nerazumevanje i diskriminaciju.

O znakovnom jeziku postoje brojene predrasude i pogrešna tumačenja. Kada je reč o znakovnom jeziku reč odnosno termini gestikulacija, gestovni govor i gestovni jezik nisu odgovarajući s obzirom da se gest odnosi na spontani, propratni pokret ruku, tela pri usmenom govoru. Znakovni jezik je  jezik koji čine znakovi koji se formiraju pokretima ruku i drugih delova tela uključujući i facijalnu ekspresiju, poziciju tela i pokrete usana kojima se prenosi određeni smisao. Veoma važan segment znakovnog jezika je daktilologija odnosno ručni alfabet. On može biti jednoručni, dvoručni ili kombinovani. U Srbiji se koristi kombinovani ručni alfabet u kom su slova prikazana različitim položajem prstiju jedne ili obe ruke. Znakovni jezik nema pisanu formu. U znakovnom jeziku znak je obavezno propraćen mimikom, pozicijom i pokretima. Ono što su u govornom jeziku intonacija i intezitet glasa u znakovnom jeziku su izražajnost lica i tela. Veoma često, ovi elementi imaju funkciju da označe razliku u značenju onoga što je izrečeno. Znakovni jezik nije univerzalni jezik, što znači da svaka zemlja ima svoj znakovni jezik. Čak i unutar jedne zemlje postoje razlike u određenim znakovima. Osim nacionalnih znakovnih jezika postoje i internacionalna znakovna komunikacija koja nije jezik, već način sporazumevanja koji se rađa u komunikaciji između gluvih osoba koje koriste znakovne jezike. Osnova internacionalne znakovne komunikacije je američki znakovni jezik. Nije poznato koliko tačno znakovnih jezika postoji, a izdanje Etnologa iz 2013. broji njih 137.  

Verujem da su mnogi od vas čuli za Brajovu azbuku ili Brajovo pismo, ali i da su se zadžali samo na njenom imenu. U redu, utvrdili smo da je Braj izumeo azbuku za slepe i slabovide osobe. Dobro, možda ne baš izumeo nego pojednostavio postojeći oblik. Braj nije oduvek bio slep, rođen je kao zdravo i pravo dete, a oslepeo je u trećoj godini života kad se igrao u tatinoj radionici i povredio na šilo. U desetoj godini postao je stipendista Kraljevskog instituta. Predavači su lekcije kazivali usmeno i učili studente da čitaju ispupčena slova po metodi Valentina Oia, osnivača škole. Ovaj metod imao je nedostatak, otiskivanje bakarne žice na papiru omogućavao je studentima samo da pišu. Pored ovog metoda postoji još i noćno pisanje koje je osmislio vojni kapetan Šarl Barbije za potrebe vojske. Ranije su vojnici dobijali rukom ispisane poruke koje su morali čitati pod  svetlom šibice, no uvek je postojala mogućnost otkrivanja položaja neprijateljima. Barbije je našao rešenje u dvanaest ispupčenih tačaka za pisanje šifrovanih poruka. Ovaj metod pokazao se isuviše komplikovanim za obične vojnike. Ali Braj je mislio drugačije. Od posete Barbijea 1821. godine svaki raspust provodio je u očevoj radionici gde je nalazio rešenje za kapetanov problem. Za nepune tri godine stvorio je sistem pisanja tako što je sveo dvanaest Barbijevih tačaka na šest. Brajov znak sastoji se od šest tačaka raspoređenih u dve kolone po tri tačke. Korišćenje jedne ili više tačaka omogućuje šezdeset četiri kombinacije. Godine 1829. Braj objavljuje osvoju prvu knjigu pod nazivom Metod za pisanje reči, muzike i višeglasja uz pomoć tačaka. Godine 1837. azbuci dodaje simbole za matematiku i muziku. Kao i svaku novinu javnost je teško prihvatala. Oni koji su prihvatili Brajevu azbuku morali  su sami da je  uče. Braj spada u klub umetnika, izumitelja koji nisu naišli na podršku i razumevanje za svog života već su priznati i slavljeni tek posle smrti, pa je tako i Brajeva azbuka zvanično priznata 1854. godine, dve godine nakon smrti svog tvorca. Od prve polovine XIX veka Brajevo pismo rasprostranjeno je svuda u svetu. Oblasti poput matematike, muzike i informatike razvile su sopstveno Brajevo pismo. Januar je mesec pismenosti za osobe delimičnog ili potpunog oštećenja vida, a 1955 godine UNESCO je proglasio Brajevo pismo za univerzalno pismo slepih i slabovidih. Brajevo pismo može se proizvesti na tvrđem papiru pomoću šila i Brajove table, pisaće mašine, Brajevog  štampača za slepe i pomoću Brajevog reda. Za čitanje Brajevog pisma koriste se taktilna percepcija (osećaj dodira) koji se mora razviti. Slepe osobe dodirom, jabučicom desnog kažiprsta, čitaju s leva nadesno, a pišu s desna nalevo. U savremenom svetu slepa deca mogu učiti Brajevo pismo pomoću Brajevih kocki koje je napravila brazilska fondacija za slepe Dorina Novil. Brajeva kocka po dizajnu slična je lego kocki, ima šest tačaka kao i Brajeva azbuka, a slepoj deci pomaže da nauče da čitaju kroz igru. Slepa deca pomoću ove kocke mogu sklapati reči i rečenice. Trenutno oko tri stotine dece uči da čita i piše pomoću Brajevih kocki, a fondacija poziva sve zainteresovane iz celog sveta da se priključe njihovoj misiji. Na sajtu fondacije  možete i videti kako to izgleda i napisati svoju poruku pomoću Brajovih kocki.

Razvojem tehnologije slepim i slabovidim, ali i gluvim i nagluvim osobama omogućeno je da pišu preko društvenih mreža, studiraju ili pak koriste pametan telefon dizajniran upravo za njih.

Autorka: Mima Ryan

Autor fotografije: Hans

Deo podataka preuzet je sa ovih sajta

1. http://gogb.org.rs/srpski-znakovni-jezik/

2. http://www.gloria-ferrari.com/o-asistivnim-tehnologijama-pomagalima/pojmovi/95-luj-braj-tvorac-brajevog-pisma-azbuke-za-slepe

30. Oct 2017.
Uredništvo
Poslednji tekstovi