Održana panel diskusija o Puriši Đorđeviću na 48. Sofest-u

95 godina i sedamdesetak igranih i dokuentarnih filmova do sada, ono su o čemu govorimo kada kažemo Puriša Đorđević. On je u jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji uvek bio drugačiji. Snimiti Opštinsko dete 1953. i zatim Dva zrna grožđa u vreme kada su se skoro po difoltu morali snimati filmovi iz Drugog svetskog rata nije naišlo na odziv publike. Čak ni Prvi građanin male varoši i Leto je krivo za sve, oba iz 1961, nisu bitnije promenila odnos prema njemu. Ipak, prva asocijacija na Purišu ostaju Devojka, Jutro, San i Podne. U vreme njihovog nastanka prva tri filma smatrana su Purišinom ratnom trilogijom i dobili su Sedmojulsku nagradu. Sva Purišina dela jesu kulturna dobra od najvećeg značaja i prema toj ostavštini moramo se vrlo pažljivo odnositi – rekao je filmski poslenik Radoslav Zelenović.

O najznačajnijim delu Đorđevićevog stvaralaštva, ratnoj i poratnoj tetralogiji, govorili su i filmski kritičari Srđan Vučinić i Dejan Dabić.

Ako biste uzeli sve prizore iz Jutra i stavili ih na veliki zid, ono bi postalo umetničko platno na kojem se smenjuju šala i burleska uz nabrajanje 72 načina klanja čoveka. To bi postalo naša Gernika u kojoj su disharmonične slike utkane u jedno značenje u kojoj laž i iluzija otkirvaju istinu. Ta Purišina Gernika, koju je istkao u filmovima kao što su “Jutro” i “San”, jeste do danas neprevaziđeno na sceni srpskog i jugoslovenskog ratnog filma – ocenio je Vučinić.

U diskusiji je učesvovao i novinar Miloš Jevtić, koji je na osnovu razgovora vođenih sa rediteljem napisao delo Domaće igralište Puriše Đorđevića, u izadanju Beogradske knjige.

Ona publici može pomoći da Purišin život sagleda onako kako ga on vidi. Od malog dečaka u vreme okupacije, do boravka u logoru i bavljenja fudbalom. Takođe, može se saznati kako je rasla Purišina filmska gramatika i kakav je odnos on imao prema svom delu – objasnio je Jevtić.

Sam Puriša prisetio se skoro filmskih detalja kada su ga krajem 1941. uhvatili Nemci, te napomenuo kako je sa divom našeg glumišta Milenom Dravić snimio 11 ostvarenja.

Napravio sam tridesetak raznih biografija, poput onih o nosiocu dvostrukih odlikovanja Budi Davidoviću ili poslednja o Branku Ćopiću. Dajem Avramoviću kopije da iskoristi to u budućnosti – kazao je Đorđević.

Umetnički direktor Filmskog festivala u Sopotu Aleksandar Avramović najavio je da će sledeće godine u okviru pratećeg programa pubilika moći da vidi izbor Purišinih filmova, koji nisu do sada prikazani, i da će biti izdata monografija sa teksovima o Puriši kao i nekoliko njegovih kratkih proznih radova.

Posle panela usledila je počana projekcija Purišinog filma Jutro iz 1967. godine, a Sofest će svečano biti zatvoren sutra dodelom nagrada.

05. Jul 2019.
Uredništvo
Poslednji tekstovi