Obavezan vojni rok: realna potreba ili jeftina demagogija?

U poslednje vreme sve glasnije u javnosti odzvanjaju „zahtevi“ za vraćanjem obaveznog služenja vojnog roka. Kuriozitet može da predstavlja činjenica da je broj zagovornika vraćanju služenja vojske direktno proporcionalan približavanju svakih narednih izbora (predsedničkih aprila 2017., a moguće i vanrednih parlamentarnih i vanrednih beogradskih).

Gostujući krajem januara na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvenkcijom, portparol Vojske Srbije, izneo je zajedniči stav ove institucije i Ministarstva odbrane da se ozbiljno razmišlja o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka za sve punoletne muškarce. Kako je ovaj gospodin kazao, formiran je radni tim u okviru MO i VS koji će razmatrati najveće bezbedonosne probleme Srbije i dati konačnu procenu da li nam je ovakva mera potrebna. Nekako se slučajno u isto vreme povela opasna polemika o „beloj kugi“ u Srbiji i uz tu temu uvek neizostavno - potencijalna zabrana abortusa. Bilo je najave da će se osnovati nekakav Savet za borbu protiv abortusa, ali se srećom po mentalnu higijenu građana i građanki Srbije, od toga brzo odustalo. Aktuelna vlast je pobedila na izborima pretežno zbog nacionalistički opredeljenih birača, a potom se na neki način „odmetnula“ od njih. Postoji mogućnost da je ovo njihovo koketiranje sa starim biračima jer se valja pozicionirati u „svojoj“ bazi, a da li će neka od ovih ideja dočekati svoju realizaciju – ostaje da se vidi u vremenu koje sledi.

No, vratimo se služenju vojske. Šta je navelo VS da opet aktivno razmišlja o vraćanju ove obaveze koju smo napustili pre šest godina (odluka o obustavi služenja vojnog roka stupila je na snagu 1. januara 2011. godine)? Dva su argumenta za kojima je portparol VS posegnuo u gorepomenutoj emisiji: 1) istraživanje javnog mnjenja (navodno 70% građana podržava vraćanje ove obaveze) i srpska „ratnička tradicija“ – „Rado Srbin ide u vojnike!“ i 2) činjenica da druge zemlje (poput Švedske i Hrvatske) razmatraju vraćanje. Što se prvog argumenta tiče, ispitanicima (ako je uopšte zgoreg verovati istraživanju) verovatno u postavljenom pitanju nisu prezentovane sve potencijalne posledice koje bi mogle da nastupe usled vraćanja ove obaveze. Na primer: potrebno bi bilo naći garderobu, smeštaj i tri obroka dnevno za toliki broj ljudi što bi predstavljalo ozbiljan problem s obzirom na stanje u kojem su kasarne u Srbiji. Pored ovog logističkog, još veći problem bi predstavljalo izmeštanje mladih ljudi iz obrazovnog sistema i tržišta rada (o kojima će biti reči nekom drugom prilikom). Da su ispitanici bili upoznati sa mogućim posledicama, pitanje je da li bi u ovolikom procentu bili „za“ vraćanje služenja vojske. U analizi drugog argumenta čini mi se da bi valjalo izostaviti Švedsku jer je razlika u ekonomskoj snazi zemalja više nego očigledna, ali bi se moglo pozabavati stanjem u susednoj Hrvatskoj. Pored već pomenutog motiva o „nacionalnom pregrupisavanju“, Hrvatska ima još jednu sličnost sa Srbijom, a što u ovom slučaju predstavlja problem: loše stanje u kasarnama i činjenica da je veliki broj kasarna prodat privatnim subjektima. Kao alternativu godišnjem ili polugodišnjem služenju vojske, stručnjaci u Hrvatskoj su predlagali „letnju vojsku“. Naime, plan bi bio da se vojska služi tri meseca, isključivo leti, gde bi regruti danju imali obuku, a noću neki spavali svojim kućama, a neki u objektima Vojske Hrvatske. Zlonamerni bi pitali šta će se desiti ako Hrvatska zarati zimi?

Trebalo bi se pozabaviti i stanjem u regionu: Slovenija je ukinula obavezno služenje vojnog roka 2003. godine, Bugarska 2007., a Hrvatska 2008. godine - sve pomenute države su članice NATO pakta. Čak su, iako nekima neće biti drago da čuju, i u Ruskoj Federaciji 2008. godine započete reforme vojske koje za krajnji cilj imaju profesionalizaciju. Činjenica je da je jačanje vojske neophodno, ali meni se čini da ovaj način nije adekvatan i pitanje je da li bi uopšte predstavljao jačanje. Regruti nisu u stanju da odgovore na bezbedonosne pretnje koje se javljaju u 21. veku, a okolnost da smo okruženi NATO zemljama me podstiče na pitanje: da li mi to planiramo da sa nekim ratujemo u skorije vreme? Smatram da bi bilo lepo spojiti makar pola veka u Srbiji bez rata pa da vidimo da li možemo da dignemo ovu zemlju na noge, konačno. Moram da kažem i da mi nisu jasni ovi zahtevi spram toga što je dobrovoljno služenje vojnog roka moguće. Zašto oni koji žele služenje vojnog roka hoće da primoraju one druge koji to ne žele? Kao što svako ne može da bude pravnik, fizičar ili apotekar, tako ne može svako ni da bude vojnik. Zato nam treba profesionalna vojska koja će biti spremna da odgovori na sve bezbedonosne izazove sa kojima se Srbija bude suočavala.

Nažalost, izgleda da zagovornici vraćanja obaveze služenja vojnog roka ne žele da se osvrnu na stanje u kome je Vojska Srbije. Prvi put su se oficiri i vojnici sindikalno udružili, osnovali Vojni Sindikat Srbije, i počeli da protestuju zbog kako kažu „katastrofalnog stanja u kome se vojska nalazi“. Veliki broj oficira još uvek nema rešeno stambeno pitanje, a o platama ne valja trošiti reči. Da li je ovakva vojska koja jedva krpi kraj s krajem spremna na dodatne izdatke za veliki broj regruta? Postoji još jedan argument za kojim posežu ljudi koji se zalažu za vraćanje: vaspitavanje mladih, jer „u vojsci postaneš čovek“! Moram da priznam da kad god ovo negde čujem/pročitam izmami mi blagi osmeh na lice. Smatram da decu treba da vaspitavaju otac i majka, a da vojska treba da služi za odbranu zemlje. Ko se sa time ne slaže – pa može da ode na dobrovoljno odsluženje vojnog roka ili da se odluči da postane profesionalni vojnik. Trenutno je jedina obaveza koja postoji prema VS uvođenje svih punoletnih muškaraca u vojnu evidenciju u matičnoj opštini/gradu. Moram da kažem i da postoji i argument sa kojim se stoprocentno slažem: zagovornici kažu da stanovništvo treba da bude obučeno za rukovanje oružjem. Tačno, onda bi bilo moguće uvesti obaveznu oružanu obuku koji bi se mogla obavljati vikendom ili u popodnevnim časovima (radnim danima) kako ne bi remetila svakodnevne obaveze građana.

Za kraj ću se osvrnuti i na interesantnu situaciju: nekolicina političara koja zdušno podržava obavezno služenje vojnog roka nije služila vojsku kada je to bilo obavezno. Veliki broj momaka se služio raznim mahinacijama kako bi došao do civilne ili kako bi u potpunosti izbegao služenje vojske. Analizarujući razloge pro et contra, došao sam do zaključka da obavezno služenje vojnog roka ne treba vraćati. Zaključku pridodajem drugi deo poslovice koju sam pomenuo („Rado Srbin ide u vojnike!) – dva ga vuku, a trojica tuku!“

Autor je sin majora u penziji JNA, a potom i VSRJ.

Autor: Marko Pantić, student XXIV generacije obrazovnog programa "Studije budućnosti", Beogradske otvorene škole.

Fotografija je preuzeta sa ovog sajta.

17. Feb 2017.
Uredništvo
Poslednji tekstovi