Nelson Mendela je jednom rekao – Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možeš da iskoristiš da promeniš svet. Centri obrazovanja prvo su bile crkve i manastiri, kao centri kraj kojih je uvek bilo najviše – knjiga! Danas su obrazovni centri sininomi za škole, fakultete, ali i za - biblioteke!
Važnost javnih biblioteka uviđaju svi narodi, oni gladni znanja i novih informacija. Još su stari Rimljani uz pomoć svojih čuvenih svitaka pokušavali da osposobe biblioteke u svom carstvu. U Evropi, one nisu postojale do kasnog 19. ili pak ranog 20. veka. U našim krajevima, u prošlosti, one su imale višestruke misije, u zavisnosti od različitih istorijskih perioda i različitih prilika. Tako su, u srednjem veku, postojale manastirske, crkvene, dvorske i privatne biblioteke. Od 1801. godine, pri raznim istorijskim (ne)prilikama, nacionalni i prosvetiteljski interesi zahtevaju da se biblioteke osnivaju i izvan crkve!
Javljaju se biblioteke i čitaonice raznih društava, potpomognute prosvećenim ljudima toga doba. Tada se rađaju javne biblioteke i čitaonice. U narednom ratnom periodu, biblioteka je bila sredstvo gde se razvijala oslobodilačka svest naroda. Pored toga, zadatak im je bio da šire prosvetu i pismenost, da vaspitavaju, a često su bile sastavni deo škola u kojima su obično bile smeštene. Zvale su se „narodne knjižnice i čitaonice“. Stalna „donkihotovska“ borba protiv nepismenosti i neznanja bila je, a i dalje je, osnovni zadatak biblioteka. Na primer, u Novom Sadu ovaj vitez bila je i i dalje je Matica Srpska.
U to vreme, u biblitekarstvu se pojavio tzv. „sistem knjigonoša“, uz kojeg su omasovljavani i članovi biblioteka, a knjige su stizale i u zabačene krajeve, ulice, predgrađa itd. Oni su najčešće bili članovi biblioteka, koji su posuđivali više knjiga, pa ih davali na čitanje svojim poznanicima.
Danas, biblioteku ima skoro svaka škola ili pak katedra pri fakultetu. Skoro svaki grad poseduje svoj lokalni ogranak biblioteke, sa dovoljnim brojem naslova, kao i primeraka knjiga. Danas ne možeš da kažeš da neku staru, a kamoli knjigu novijeg datuma, ne možeš da pronađeš. Za stare, postoje takozvani zavičajni ogranci, ako ne u manjim gradovima, onda u većim, u kojima se nalaze retke i poverljive knjige. Njih, naravno, možeš da dobiješ na korišćenje u istoj biblioteci, ali ne smeš da ih iznosiš izvan nje, osim ukoliko nemaš neki poseban zahtev. Knjige novijeg izdanja možeš da pronađeš u biblioteci svega par dana nakon njihovog pojavljivanja u knjižarama ili pak nakon par nedelja.
Sjajna stvar sa bibliotekama jeste da su nam svima dostupne. Neke zahtevaju članarinu, no uvek su spremne da izađu u susret i uvek spremaju raznorazne akcije i pogodnosti. Tako, na primer, ukoliko si dobrovoljni davalac krvi, u Biblioteci grada Beograda možeš da dobiješ besplatno članstvo ili pak ukoliko si student, srednjoškolac ili penzioner, dobijaš određeni popust na celokupnu cenu članstva. Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković omogućuje svim studentima da se na dan biblioteke, 24. maja, besplatno upišu! Pored toga, raspolažu fantastičnim čitaonicama, mogućnostima kopiranja, istraživanja preko računara itd.
Ideja biblioteka, prosvetiteljstva, obrazovanja, društvenog i duševnog prosvetljenja, od momenta kada je nastala, pa sve do sada, nije zamrla, niti će. To se pokazuje činjenica da se na svakom Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga prikupljaju knjige za najugroženije biblioteke Srbije, a da je pre 4 godine na istoj manifestaciji prikupljeno više od 2500 knjiga! Takođe, kako na Zapadu, tako je i kod nas počeo da živi fenomen biblioteka koje možeš da vidiš na svakom koraku. To su one koje uz pomoć „štapa i kanapa“ napraviš, uvežeš za obližnje drvo, a potom u njih ubaciš par knjiga koje želiš nekom drugom da nameniš, zbog snažne poruke koju nose. Ko zna, možda to bude baš ona koja će nekome da promeni život. Sa druge strane, ovakvi projekti teško da imaju nekakvog uspeha, jer obično tog našeg truda na obližnjem stablu sutradan nema! Možda je dobio noge...i vratio se na Zapad, odakle je i došao. Zanimljiva stvar koja održava kulturu čitanja živom u čitavom svetu jeste i razmena knjiga, koja je postala sve učestalija preko interneta. Naime, po društvenim mrežama kruži igrica u kojoj ti šalješ jednu, a u zamenu za tu jednu dobiješ desetak knjiga iz raznih delova sveta! Bojažljivo mnogi kažu ne ovoj internacionalnoj razmeni, pa se vrate u svoje biblioteke, bilo kućne ili gradske.
Bitno je, na kraju krajeva, da imamo kome da se vratimo ili gde da se vratimo.
Autorka: Milana Veljko
Fotografija preuzeta odavde.