Uvek je bilo gradova koji su napredniji od ostalih. Izdvajali su se po nečemu što drugi gradovi nemaju, bilo da se radi o jakoj vojsci, stabilnoj ekonomiji ili lepšim i boljim građevinama. Dvadeset prvi vek obeležio je razvoj tehnologije i njena prisutnost u svim segmentima života. Ne samo da možemo govoriti o mašinama i kompjuterskim programima, već se sve više pažnje posvećuje jednom novom terminu – pametni gradovi.
S obzirom da je broj stanovnika u stalnom porastu i da ogroman procenat živi u gradovima, trebalo bi učiniti nešto što će, u skladu sa modernizacijom na svim poljima, doprineti istovremeno modernizaciji samih gradova. Kako organizovati grad sa nekoliko miliona stanovnika a da svačije potrebe budu zadovoljene? Ono što nas podseća da živimo u 21. veku je tehnologija koja se razvija preko noći. Možda je do juče kao inovacija predstavljen jedan kompjuterski program, već sutra postoji novi, napredniji i bolji od prethodnog. To dalje znači da bi trebalo iskoristiti pozitivne strane svake inovacije, pa su iz tog razloga pojedini gradovi zauzeli vodeću ulogu u tome.
Pametni gradovi putem informacionih i komunikacionih tehnologija omogućuju svom stanovništvu nesmetano funkcionisanje. To znači da postoji težnja za objedinjavanje u jedinstven sistem svih gradskih službi koje će stalno biti dostupne stanovništvu, bez stvaranja nepotrebnih gužvi i redova. Dakle, elektronsko funckioisanje svih bitnih delova jednog sistema, od uprave, preko zdravstva, do kulture, jednom rečju - umrežavanje i koordinacija. Međutim, termin „pametan grad“ je na značaju dobio kada je postalo jasno da prirodni resursi moraju ostati sačuvani kako bi ljudi na zemlji opstali. Jasno je i da povećanje broja stanovnika znači i veće korišćenje prirodnih resursa, pa je jedan od osnovnih ciljeva upravo kontrolisano korišćenje obnovljih i neobnovljivih izvora energije. Da čitavo čovečanstvo ne bi došlo do stadijuma kada mora da se bori za svoj opstanak, pojedini gradovi poput Beča, Stokholma, Njujorka, Pariza ili Berlina osmislii su novi način za manje vršenje pritiska na prirodu. Racionalno trošenje energije podrazumevalo bi korišćenje resursa koji spadaju u one obnovljive – dakle, sunčeva svetlost, vetar, voda. Pametni gradovi bi, pre svega, radili na povećanju zelenih površina, postavljanju solarnih kolektora koji će „upijati“ sunčevu svetlost, ali i na prečišćavanju otpadnih voda. One bi mogle služiti za navodnjavanje, što znači da nema odbacivanja onoga što je jednom iskorišćeno. Jedan od najvećih problema jesu prevelike količine otpada, naročito u velikim gradovima, s obzirom na činjenicu da su za pojedine materije neophodni milioni godina da bi se razgradile. Iz tog razloga pametni gradovi teže ka smanjenju otpada njegovom obradom. To, naravno, znači ogromna ulaganja, od pravljenja deponija preko postrojenja za reciklažu, ali i postrojenja za sagorevanje i pretvaranje otpada u gas. Pametni gradovi imaju za cilj i urbanističke planove koji će biti tako osmišljeni da prethodno sačinjeni planovi o racionalnom korišćenju energije ne budu uzaludni. Dakle, radi se i o inovacijama u pogledu građevinarstva, jer prostorno planiranje je prvi korak ka očuvanju životne sredine.
Po proceni stručnjaka smatra se da je Beč „najpametniji grad“. Čak 95% vode se prečišćava i tako prečišćena voda vraća u Dunav. Više od polovine gradskih površina su prekrivene zelenilom i izgrađeno je skoro 1000 km biciklističkih staza. To znači da postoji tendencija za smanjenjem broja motornih vozila, naročito onih koji se nalaze u privatnom vlasništvu. Isto tako, razmatra se i mogućnost daljinskog hlađenja, umesto klima uređaja, uz uštedu električne energije. Takođe, tu je i virtuelna kancelarija koja omogućava stanovništvu obavljanje administrativnih poslova preko interneta.
Procenjuje se da bi u narednih 20 godina skoro svi veliki gradovi mogli biti pametni. Svest o očuvanju životne sredine poslednjih godina raste ali, nažalost, samo oni sa najviše sredstava mogu posvetiti pažnju tome. U onim siromašnijim novac se troši u neke druge svrhe, obično u svrhe stvari koje su u pametnim gradovima odavno prevaziđene. Ipak, u očuvanju čovečanstva ulogu će preuzeti oni gradovi koji to mogu finansijski podneti, a ostali će ih polako pratiti u inovacijama.
Autorka: Kristina Milošević
Fotografija je preuzeta odavde.