Ako je kultura ogledalo društva, kakva je onda Srbija?

Mnoge umetnike u Srbiji povezuje nezavidna pozicija u društvu. Uprkos entuzijazmu koji pokreće nadarene ljude da stvaraju, oni su uglavnom naterani da se bave dodatnim poslovima kako bi preživeli. Mnogi bi rekli – umetnici u Srbiji bili su i ostali poslednja rupa na svirali. Svima je jasno, usled sve češćeg investiranja u šund, pozicija umetnika ne može biti na zavidnom nivou. Ali ako je kultura ogledalo društva, kakva je onda Srbija?

Znamo da pričamo o srpstvu i naciji, ali kada su u pitanju institucije zatvaramo oči, a svuda u svetu one su izdvojene finansijski i po uslovima rada.

Za kulturu se u ovoj zemlji odvaja tek nešto više od pola procenta bruto proizvoda i to govori o svemu. Ozbiljne emisije iz kulture sa televizije su odavno prognane, ali zato na sve strane cvetaju reality programi. Uskoro će, kako kaže glumac Nikola Đuričko, starleta Mimi Oro biti poznatija od Andrića.

Na rekreaciju i kulturu građani Srbije izdvajaju svega 4,2% svog porodičnog budžeta. Odnosno, ako se uzme realan iznos to je oko 15,5 evra, što je najniže u Evropi! Mađarska izdvaja 54 evra, Irska 50 evra, Grčka 32 evra, Bugarska 33 evra. Prema podacima u nedavno objavljenom istraživanju Zavoda za statistiku, svaka druga porodica u Srbiji živi na granici siromaštva i socijalne isključenosti. Izneti podaci nam govore da stanovnici Srbije 75% svog porodičnog budžeta troše na najosnovnije potrebe, na hranu, vodu, stanarinu, režije itd. kao i da se velika većina svakodnevno bori da pokrije ove izdatke. U takvoj situaciji ostaje jako malo prostora za kulturnu potrošnju.

Osiromašeni stanovnici Srbije, koji nemaju ni sredstava ni slobodnog vremena za „kulturnu potrošnju“ u sve većoj meri postaju višak koji se ne uklapa u okvire aktuelne kulturne politike. Ne samo da stanovnici Srbije nemaju za kulturu nego država ni ne razvija takvu kulturnu politiku koja bi mogla i trebala biti svima dostupna. Kultura prema tom shvatanju nije za svakoga već samo za one koji to zadovoljstvo sebi mogu priuštiti.

Zapadna Evropa je druga priča. Zemlje kao što su Engleska, Francuska, Švajcarska, Nemačka, Austrija itd. imaju mnogo bolju perspektivu (npr. u Nemačkoj se u kulturu ulaže čak oko 9,9 milijardi evra). Zato naši mladi često odlaze iz Srbije i pokušavaju da urade nešto van granica naše zemlje.


Smatram da treba da se borimo. Da se nadamo da će doći bolji dani i da nas trenutno stanje ne obeshrabruje.

Dakle, verujte u sebe. Ako ne verujete vi, neće niko. Kada verujete u sebe, radite vredno, a kada radite vredno, postajete bolji; kada postajete bolji, bivate primećeni.

„Narod je roditelj i stvoritelj kulture.“
Isidora Sekulić

Deo informacija preuzet sa:

http://www.balkankult.org/bk/files/539/en/

KULTURNA_POLITIKA_U_SRBIJI.pdf 


https://www.destatis.de/DE/Publikationen/

Thematisch/BildungForschungKultur/Kultur/

Kulturfinanzbericht1023002169004.pdf__blob=publicationFile 


http://www.bilten.org/ 


Autorka: Sara Kajtes

13. Jun 2017.
Uredništvo
Poslednji tekstovi