Kada je u pitanju umetnost, a nekako je uvek to u pitanju, imamo sreće što je sudbina presudila da se rodimo u Evropi. Takoreći jednim avionskim letom možemo otići do Pariza, Beča, Praga, Briža, Londona, Barselone i ostalih divnih nam, pre svega, atmosferičnih gradova najstarijeg kontinenta.
Prvenstveno, mnogo je lepih dela zarobljeno u podrumima muzeja. Posećujući velike muzeje, uvek će nas iznenaditi činjenica da je broj „sakrivenih“ dela, mnogo veći od broja prikazanih, taj odnos je u najboljem slučaju 1/2 u korist umetnina koja nisu dostupna posetiocima (bar tako kaže mit).
U svetu i na svetu, najveći muzej sa najskupljom kolekcijom je čuveni njujorški Metropoliten. Vrednost umetnina ovog muzeja procenjena je na dvadeset i pet milijardi dolara! U ovom muzeju su izložena dela Vermera, Monea, Gogena, Duča, El Greka i još mnogih drugih, praktično je uzaludno nabrajati, na kog god da pomislite, Metropoliten poseduje deo njegovog rada. Nemojte se prevariti oko ulaznice u ovaj muzej, jer cena koja je tamo naznačena je samo preporučena cena, možete ostaviti i više, ali i manje novca.
Možemo reći da je Njujork grad sa najvrednijim umetninama jer su i ostali muzeji ovog grada među kojima su muzej Solomon R. Guggenheim, Muzej moderne umetnosti i Vitni muzej u najvrednijih deset muzeja u svetu.
Kada je reč o Sjedinjenim Američkim Državama, one su pre svega poprište i stecište moderne umetnosti. Muzeji koji su popularni i cenjeni su i oni u Vašingtonu (u kome je ulaz besplatan), Čikagu, San Francisku, Los Anđelesu, Sijetlu i Bostonu.
Najpopularniji i najbolji muzej sa besplatnim ulaskom je Britanski muzej u Londonu. Zanimljivo je da svi građani Velike Britanije finansiraju ovaj muzej plaćanjem poreza.
Ako imate fetiš da zapucate u grad da biste videli određeno delo, pratite smernice.
Mona Liza se nalazi u Luvru, uglavnom okružena gomilom Kineza koji iz nepoznatog razloga hrle da je vide.
„Tajna večera“, još jedno čuveno Da Vincičevo delo, nalazi su na zidu malog milanskog manastira, nazvanog po Bogorodici (Santa Maria delle Grazie). „Stvaranje Adama“ je u Sikstinskoj kapeli u Rimu.
Čini se najomiljeniju i najaktuelniju sliku današnjice, „Krik“ (neki je nazivaju i Vrisak) naslikao je Edvard Munk. Ova slika se nalazi u njegovoj matičnoj Norveškoj, u Nacionalnoj galeriji grada Osla.
Dali, inspirisan Ajnštanovom teoriom relativiteta, naslikao je „Upornost sećanja“ koja je izložena u amsterdamskom Rijksmuseum. U ovom muzeju „obešena“ je i Rembrantova „Noćna straža“.
Vermerova „Devojka sa bisernom minđušom“ je u Hagu. Tako da, Holandija nije samo zemlja razvrata, već i ozbiljno mesto i arhipelag umetnosti.
Međutim najpoznatija Van Gogova slika „Zvezdana noć“ izložena je u već pomenutom muzeju Moderne umetnosti u Njujorku. Umetnost, ne pripada nikome a ponovo pripada svakome, tako da umetnički jezik je svakako i univerzalni. Ovaj epitet umetnosti bi trebalo svi da usvojimo.
Što se trgovine umetninama tiče, zemlja koja je vodeća u ovom polju je Švajcarska. Pored toga što poseduju veliki ciriški muzej, koji se kotira među pet najcenjenijih u svetu, bazelska berza je najpopularnija među kolekcionarima i muzejskim nabavljačima. Berza u Bazelu, svakog dana napravi promet koji je jednak prometu Londonske berze u jednoj sedmici. Pored Bazela i Londona, Pariz se, takođe, može pohvaliti velikom berzom umetnina.
Kada je reč o prodaji slika, najaktuelniji podaci su da je najskuplja slika ikada prodata delo Vilijama de Koninga i nosi naziv „Razmena“ (Interchange). Prodata je za oko trista miliona dolara i to Kenetu C. Grifinu, koji u svojoj kolekciji ima još i „broj 17A“ (Number 17A) Džeksona Poloka, koju je otkupio za cirka dvesta miliona dolara.
Još jedan kupac velikih dela je i država Katar. Gogenovo delo „Nafea Faa Ipoipo“ (Kada ćeš se udati) prodato je Kataru za oko trista miliona dolara. Drugo vredno delo u njihovom vlasništu su „Igrači karata“ Pola Sezana, prodato za oko dvestašesdeset miliona dolara.
Svet umetnosti je najraznovrsniji i nama najbliži paralelni svet kojeg imamo. Ima tu i kontroverzi, krađa, skandala (kao onog u filmu „The best offer“). Svet umentika, i procenjivača dela je i danas aristokratsko uglađen i čini se da se nikada neće promeniti, a i ne treba. Sve dok je umetnosti, biće i preispitavanja, a kada to izgubimo, neće nam ostati emocija, a poznato je da lako zaboravljamo ko smo mi zapravo?
Linkovi:
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_most_expensive_paintings
https://www.priceoftravel.com/1511/the-15-most-expensive-museums-in-the-world/
Fotografija je preuzeta odavde.
Autor: Bogdan Panajotovski