Žene u politici

Povećanje broja žena u vladi jedne države može bitno osnažiti žene i neophodno je za postizanje rodne ravnopravosti. Rodna ravnopravnost podrazumeva podjednako učešće muškaraca i žena u svim oblastima javnog života. U razvijenim društvima to je ugrađeno u sve javne politike. Ono što je specifično za žene u politici jeste da unapređuju rodno i porodično-pravno zakonodavstvo.

Ovo zalaganje je zabeleženo u zemljama od Francuske, Švedske i Holandije do Južne Afrike, Ruande i Egipta. Brojne studije iz industrijskih i razvijenih zemalja ukazuju na to da žene u lokalnoj upravi veliku pažnju skreću na društvene probleme. Negativna strana ove slike jeste da, čak i kada su izabrane, žene vode manje značajna ministarstva u vladi. Poslovi koje obavljaju često nazivaju meke industrije i uključuju zdravlje, obrazovanje i dobrobit. Retko kad žene imaju izvršnu vlast u važnim domenima ili onima koji su povezani sa predstavom muških zanimanja

Jedna od žena koja se ubedljivo izdvaja od ostalih u odnosu na moć koju je držala u svojim rukama jeste Margaret Tačer, poznata kao Čelična dama. Ona je bila prva predsednica Konzervativne stranke, a potom i prva predsednica Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, Njena politika imala je za cilj smanjenje veličine države, smanjivanje poreza i osnaživanje pojedinca, stvarajući uslove za rastuću privrednu ekonomiju osamdesetih. Činjenica da se kapitalizam i demokratija danas smatraju najboljim i jedino održivim oblicima političke ekonomije uvrežena uglavnom je zbog toga što se Margaret Tačer borila, osvojila argumente i postala inspiracija za druge zemlje širom sveta, uprkos negativnim posledicama koje je imala po države.

Angela Merkel je nemačka političarka. Članica je Hrišćansko-demokratske unije, prva je kancelarka u istoriji Nemačke i na čelu je tzv. velike koalicije socijaldemokrata i demohrišćana. Uspešno posredujući u pregovorima oko budžeta EU, Merkelova je stekla zavidnu reputaciju na međunarodnoj sceni. Poznata je kao liderka sa ogromnom snagom i imala je priliku da utvrdi svoju ulogu tokom krize eura, koja je definisala njen mandat. Kao značajno, valja izdvojiti njeno zalaganje za dugoročnu tranziciju ka alternativnim izvorima energije, ukidanje obavezne vojne regrutacije, podršku porodičnom životu.

Hilari Klinton bila je prva žena na funkciji senatorke savezne države Njujork, te je tako postala jedina prva dama koja je tražila mesto u izbornoj trci. Nakon toga bila je na funkciji državne sekretarke SAD. Postala je i prvi ženski kandidat nominovan za predsednika. Njena kampanja zasnivala se prevashodno na povećanju prihoda, dostupnoj nezi, finansijskoj reformi, ženskim pravima, porodičnoj podršci i borbi protiv klimatskih promena.

Dilma Vana Rusev je bivša predsednica Brazila, u mladosti hapšena kao gerilska borkinja. Vršila je funkcije ministrke rudarstva i energetike i šefice kabineta predsednika. Borila se za smanjenje federalnih poreza kada je u pitanju cena energije i proizvoda potrošačke korpe.

Elen Džonson Serlif je predsednica Liberije, prva i trenutno jedina žena na mestu šefa države u Africi. Dobitnica je Nobelove nagrade za mir 2011. godine zbog nenasilne borbe za sigurnost žena, ženska prava i za puno učešće u izgradnji mira. Vraćanje državnog duga jedna je od glavnih odlika njenog mandata.

Aung San Suu Kyi prva je i aktuelna državna savetnica i vođa Nacionalne lige za demokratiju u Mijanmaru (Burmi). Ona je takođe prva ministarka inostranih poslova Mijanmara, ministarka kancelarije predsednika, ministarka za električnu energiju i energetiku i ministarka obrazovanja. Dobitnica je nagrade Saharov za slobodu govora i Nobelove nagradu za mir. Novčanu nagradu namenila je za razvoj zdravstva i obrazovanja.

Kristina Fernandez de Kiršner je argentinska političarka i bivša predsednica Argentine, druga žena u istoriji Argentine koja je postala predsednica države. Zalagala se za socijalne reforme i ekonomsku sigurnost njene zemlje.

Sonia Gandhi je predsednica stranke Indijski Nacionalni Kongres. Ona je pozvana od strane Kongresnih lidera da preuzme vladu, ali je odbila i ostala daleko od politike, do trenutka kada je izabrana je za predsednicu stranke Kongresa. Bila je predsedavajuća vladajuće Ujedinjene Progresivne Alijanse. Nakon što je izabrana po četvrti put, ona je postala predsednica sa najdužim mandatom u istoriji Kongresne stranke.

I posle poznatih žena iz različitih krajeva sveta, bilo bi dobro predstaviti i Anu Brnabić,  srpsku političarku, predsednicu Vlade Republike Srbije. Ona je prethodno zauzimala poziciju ministrke državne uprave i lokalne samouprave. Ušla je u Vladu Srbije kao nestranačka ličnost i prva je žena na ovom položaju. U skladu sa kulturnim vrednostima u Srbiji, žene su u nepovoljnijem položaju nego u mnogim drugim državama. Možemo se nadati da će ovakav korak pokrenuti i mnoge devojke i žene na aktivnost, ne samo u politici, već u bilo kojoj sferi života i posla, a na Ani Brnabić je da pokaže šta jedna žena može, da inspiriše i po dostignućima nadmaši neke od mnogo poznatijih žena iz oblasti politike.

Fotografija je preuzeta sa ovog sajta.

06. Jul 2017.
Uredništvo
Poslednji tekstovi