Da li uvek treba oprostiti i zaboraviti?

Zvuči kao veoma dobar savet.

Roditelji su ti koji često kažu: Okreni drugi list. Vremenom si naučio/la ideju iza toga - radi drugima ono što bi voleo da oni tebi rade. I ti ćeš sigurno često biti kriv/a za nečiju bol i tražićeš da ti se oprosti. Kada se neko ogreši o tebe, teret koji nosiš sa sobom može loše da utiče i na odnose sa mnogim drugim ljudima. Stalno ćeš se sećati detalja i proživljavaćeš događaj sa svim onim lošim emocijama koje su se javile i tada. Opraštanjem ove detalje ostavljaš iza sebe.

Ali, da li stvarno oproštaj sa sobom nosi i zaborav?

Oproštaj bi mogao biti ono što vodi ljude i do zaboravljanja. Kada si spreman da oprostiš nekome, tada se rastaješ i od svih neprijatnosti. Tada mnogo bolje možeš da potisneš, namerno zaboraviš, sve ono loše povezano sa tom situacijom. Ova dva procesa verovatno u tvom umu podstiču jedan drugog, pa zaborav izgleda nastupa već nakon par dana nakon oproštaja.

Biti kivan nakon svađe može povređivati samo tebe. Ono što je na tebi nakon svega nije zaborav, već sticanje iskustva. Moraš učiti iz ovakvih situacija. Svi smo drugačiji i nisu iste one stvari koje nas mogu izbaciti iz koloseka. Loša iskustva veoma su bitan izvor učenja, koji će ti pomoći da shvatiš kako bi trebalo da se postaviš u nekoj situaciji. Da možeš da zaboraviš sve, nešto kao u filmu Večiti sjaj besprekornog uma, ne bi se osećao/la bolje, već bi iznova i iznova pravio/la iste greške. Opraštanje i zaboravljanje je u teoriji sjajno, ali u stvarnosti je teško.

Oproštaj je kritičan za tvoje emocionalno zdravlje. Ako odbiješ da oprostiš nekome, odlučio si da zadržiš svu ljutnju i gorčinu koje su njihova dela stvorila. Kada odlučiš da zadržiš ovaj bes i pustiš da te pojede, to te može učiniti osetljivim, nestrpljivim, pa čak i fizički bolesnim. Opraštaj se tiče tebe, a ne druge osobe. Ti ne opraštaš drugima zato što to zaslužuju. Umesto toga, opraštaš onima koji su te povredili, jer ne možeš napustiti loše emocije dok to ne učiniš.

Možeš naučiti mnogo iz prošlih iskustava. Upoznaj se sa životnom lekcijom i nastavi dalje. To značiti da nastavljaš sa ili bez osobe koja te je povredila. Na tom putu saznaješ nešto o sebi - šta te pokreće, gde su ti slabe tačke i kako se nosiš sa tim da si povređen. Sa ovim novim znanjem si bolje opremljen/a za buduće odnose i neizbežne konflikte koji će doći sa njima. Oproštaj može i ojačati tvoje odnose sa drugima. Svi odnosi se mogu obnoviti, pa čak i produbiti, ne uprkos onome što se dogodilo, već baš zbog svega toga.

U tvojoj je prirodi da se nakon lošeg iskustva čuvaš i ne dozvoliš da na istom ponovo poklekneš. Ponekad je najzdravija stvar koju možeš učiniti je da oprostiš, a zatim nastaviš bez njih. Važno je da ne dozvoliš sebi da više puta budeš na meti istih problema. Zbog toga je apsolutno neophodno da što više naučiš, tako da u budućnosti u sličnim okolnostima što bolje prođeš.

Opraštanje i zaboravljanje su čvrsto isprepletane u ljudskoj kulturi. Zašto je nekima od nas lakše oprostiti i zaboraviti od drugih? Da li nam opraštanje pomaže da ostavimo iza sebe uznemirujuće misli - da zaboravimo - ili nam zaboravljanje pomaže da oprostimo? Ili oboje?

Smatra se da oproštaj igra ključnu ulogu u održavanju društvenih odnosa, izbegavanju nepotrebnog konflikta i sposobnosti da se nastavi napred sa svojim životom nakon teških trenutaka. Umesto da se osvrćeš na prošlost, fokusiraj se na budućnost.

Autorka: Ana Ivanov

30. Nov 2017.
Uredništvo
Poslednji tekstovi