Učenički doprinos: Siromaštvo u Maputu

Prošnja u Maputu

 

Taša Petrović, učenica X razreda Američke internacionalne škole u Mozambiku, napisala je ovaj tekst kao deo ličnog projekta u okviru svog srednjoškolskog programa. Sa ciljem da pokaže svoje istraživačke i organizacione veštine, Taša je izabrala da istražuje beskućništvo u Maputu, glavnom gradu Mozambika.

Razumeti siromaštvo u Maputu 

Bez obzira na činjenicu da Mozambik ima ogroman potencijal za razvoj i napredak, siromaštvo i beskućništvo i dalje predstavljaju ogroman izazov, posebno za ljude koji žive u Maputu.

Kako bih bolje razumela problem siromaštva, želela sam da razmotrim faktore koji mu doprinose. Mozambik je dom 27 miliona ljudi (podatak iz 2017), od kojih većina živi u ruralnim oblastima, gde nema dovoljno hrane i skloništa. Lokalne nevladine organizacije, kao i druge organizacije za pomoć ugroženima, izveštavaju da su neuhranjenost i nepismenost u stalnom porastu, zajedno sa velikom stopom nezaposlenosti, kako u ruralnim, tako i u urbanim sredinama. Još jedan značajan faktor koji doprinosi nezaposlenosti je činjenica da je samo jedno od dvoje dece uspeva da završi školovanje, što stvara začarani krug beskućništva i siromaštva.

Beskućništvo kao veliki izazov

Posledica ekstremnog siromaštva je da deca i odrasli napuštaju svoje domove u potrazi za boljom budućnošću u glavnom gradu Maputu, gde postaju još ranjiviji i žive teže nego ikada. Mnogo dece nije registrovano i samim tim, nije pod zaštitom države, što rezultira time da je kriminalcima lakše da ih eksploatišu. Ova deca putuju od ruralnih mesta do grada, često sama, što povećava šanse da budu izloženi kidnapovanju i trgovini robljem. Kada stignu u grad, mnoga deca prose kako bi preživela. Sara Olds iz Masana ministarstva (neprofitne organizacije iz Maputa) kaže: "Puno dece živi u gradu kako bi izbegli nasilje u porodici, a onda završe na ulici, gde veruju da mogu da lako zarade novac. Nažalost, deca veruju da mogu da zarade način na ovakav način i da ne moraju da rade kako bi preživeli".
Sudeći po onome što nam je Olds rekla, veliki broj porodica podržava svoju decu da prose kako bi pomogla porodici. Usled toga što ne idu u školu, dosta njih nije u mogućnosti da nađe pristojan posao kad odraste, što opet doprinosi začaranom krugu nepismenosti, čime se ovoj deci uskraćuje šansa za bolju budućnost.                                                                           
Nevladine organizacije neumorno rade kako bi obezbedile održiva rešenja   

Postoji dosta nevladinih organizacija koje sprovode projekte sa ciljem smanjenja siromaštva i pomoći beskućnicima u Maputu. Jedna od njih je Save the Children Mozamique, koja radi na tome da u lokalnim jedinicama napravi servise za zaštitu dece. Cilj ove organizacije je osiguravanje da deca imaju pristup školovanju u svojoj lokalnoj zajednici.
Masana vodi dnevni centar za dečake koji žive na ulici, nudeći im pristup osnovnoj higijeni, hrani i svakodnevnim časovima čitanja. Njihov cilj je da vremenom promene svest ove dece, kao i da upoznaju javnost sa strašnom realnošću sa kojom su ova deca suočena kada žive na ulici.       

Platforma Makobo: Sopa Solidaria
je još jedna predana organizacija koja je zaslužna za edukaciju i ishranu oko 140 dece u Maputu. Oni takođe obezbeđuju supu za skoro 400 beskućnika svakog dana, kako bi osigurali da beskućnici imaju barem jedan dobar obrok tokom dana. Kroz deljenje hrane, oni ohrabruju ljude da se priključe i edukativnom programu. Kroz uključivanje u ovaj program, ljudi mogu da steknu osnovne profesionalne veštine koje će im pomoći da nađu posao kao preduzetnici ili da se formalno zaposle.   

Put do rešenja

Život na ulicama Maputa je veoma težak, a posebno za decu koja bi  trebalo da se obrazuju, kako bi jednog dana imali sigurnu budućnost. Država bi ovaj problem trebalo da shvati na najozbiljniji mogući način. Postoje zakoni koji su na snazi i koji pomažu da se načine prvi koraci i pronađe najbolji pristup za pronalaženje rešenja. Sa druge strane, treba se pozaviti i zakonima koji propisuju da građani ne smeju da daju novac onima koji prose. Sarah Olds iz Maboka dodaje: "Ako bi svi poštovali ovaj zakon, deca koja pobegnu iz svojih domova bi imala više razloga da se vrate i završe svoje školovanje, čime bi za sebe osigurali bolju budućnost".   

Nevladine organizacije ističu da beskućnike treba ohrabrivati  da traže posao ili da sami započinju sopstvene poslove. Davanjem novca beskućnicima mi ih ohrabrujemo da prose, a to nije održivo. Zajedno sa organizacijama kao što je Platforma Makobo, vladom i građanima, moramo da sprovedemo jednostavne, a efikasne akcije kako bismo smanjili siromaštvo i i poboljšali šanse ovih ljudi u budućnosti.

Zajedno možemo nešto promeniti

Boli me kada vidim koliki broj ljudi živi na ovaj način. Zbog ovoga se osećam veoma zahvalno što imam krov nad glavom dok se mnogi svakodnevno bore da prežive. Svako zaslužuje da živi normalan život, bez mučenja i sa pristupnom osnovnim ljudskim potrebama, kao što su hrana i školovanje. 
                   
Ako se svi udružimo, možemo da pomognemo onima koji nemaju onoliko sreće koliko mi imamo.  Kroz svoje istraživanje i volontersko iskustvo, otkrila sam da postoje izuzetne organizacije koje pomažu beskućnicima u Maputu. Zaista verujem da zajednica takođe igra ogromnu ulogu. Kada bismo svi odvojili vremena, mogli bismo da učinimo nečiji dan boljim čak i malim akcijama kao što su davanje hrane ili odeće. Takođe, tu su i mnogi drugi načini da pomognete, kao što je odvajanje vremena za programe koji pomažu mladima nauče neke praktične veštine. Polako, ali sigurno, udruženi, verujem da zaista možemo nešto da promenimo.


Izveštava: Taša Petrović
Prevod sa engleskog: Miljana Nikolić
10. Feb 2018.
Jovana Georgievski
Poslednji tekstovi