U najširem smislu sam pojam autoritet vezuje se za društveni položaj koji je nametnut nekoj instituciji ili osobi. Društvo koje je podređeno tom konkretnom autoritetu usmerava svoja uverenja i vrednosti prema istom. Uslovno rečeno, autoritet može postojati samo u uslovima društvenih odnosa i normi na kojima se zasniva kriterijum priznavanja tog autoriteta.
U samom periodu odrastanja prvi značajni autoritet bivaju naši roditelji. U zavisnosti od (ne)idiličnosti porodičnih odnosa, svesno ili ne, vagamo između toga kome smo više podređeni. Kako odrastamo, ulogu glavnih autoriteta preuzimaju uglavnom profesori ili, u zavisnosti od toga čime se bavimo, nekada su to i treneri ili određena vrsta mentora. Potom, kada zakonski stasamo dovoljno da izađemo na izbore imamo pravo da biramo predsedavajući autoritet. Što je danas, nažalost, po principu od dva zla - biram manje.
Sloboda naše ličnosti nalaže da odlučujemo sami o svom ponašanju, cilju kojem težimo, kao i da odredimo svrhu svog postupanja. Sa druge strane, naša sloboda u adolescentskom dobu je možda i previše slobodna u određenim situacijama, što je nekada i razumljivo. To svakako ne umanjuje činjenicu da mi, kao jedinke i ličnosti, sami sebe menjamo, korigujemo i gradimo. Iako možda nije definisana, ličnost je ipak uslovljena i ograničena određenim faktorima. Što svakako implicira na to da ćemo se u životu voditi sopstvenim ubeđenjima ili pak onim nametnutim koje naš karakter prihvata.
E sad, šta se desi onda kada se naše norme i ubeđenja ne poklapaju sa nametnutim autoritetom? Kada naša ličnost ne prihvata nadređene i njihove zakone, šta onda? Prirodno u nama takve situacije bude nelagodu i potrebu za pobunom, pogotovo u periodu odrastanja gde kroz sazrevanje učimo kako pobediti.
Na stranu toga što se ne možemo uvek izboriti sa nametnutim autoritetom, od velike je važnosti voditi se moralnim načelima i time da cilj ne opravdava sredstvo baš uvek, zar ne?
Uvek sam se vodila mišlju da bez obzira na to što ima sto ljudi i duplo više ćudi, šta god da se tražilo od mene, obraz i duša treba da ostanu čisti. Samo zato što nam je neko nadređen ne znači da je uvek u pravu. Postoje određeni životni faktori i lajtmotivi koji treba da preovladaju. Glava vam je na ramenima sa razlogom, ne gurajte je u torbu kada vam autoritet to zatraži samo zato što on tako kaže.
Pobedili ili ne, u toj situaciji bar ćete znati gde vam je glava.
Autorka: Teodora Janković