Mladost kao ludost ili glupost?

Mladi

Koliko ste puta čuli rečenicu: Mlad/a je, kada će ako neće sada? ili; Neka, u tim godinama je sve dozvoljno? 

Kao neko ko ima 17 godina i ko se svakodnevno susreće sa izjavama ovog tipa, često se pitam: Koji je to period života kada nam je apsolutno sve dozvoljeno i kada nam se ništa ne može zameriti, jer smo mladi i ludi? Verovatno nijedan.

Godinama unazad dešavaju se strašne stvari. Mladi stradaju, devojčice gube nevinost sa 15 godina i ostaju u drugom stanju, svake godine raste broj mladih koji postaju zavisni od psihoaktivnih supstanci i ovo su samo neki od primera sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu. Kada čujemo ili pročitamo nešto ovakvo, većina nas će pomisliti kako je to dete bilo zanemareno od strane roditelja, kako se o njemu nije dovoljno vodilo računa. Svakako da je nepažnja roditelja bila prisutna, ali da li uvek mora značiti da je tako?

Bože moj, živimo u 21. veku, sasvim je normalno da se mladi ljudi ižive/opuste kada im je za to vreme.

Normalno je da popiju, zapale cigaru, popuste u školi, ali da li je potrebno da se iživljavaju i šta ta reč uopšte predstavlja? Izlaziti svaki petak i svaku subotu? Menjati momka/devojku na nedeljnom ili mesečnom nivou, da bismo šta, stekli više iskustva i da bi se pričalo kako smo dobre ribe ili šmekeri? Dolaziti iz izlaska ispolivani alkoholom, ispovraćani? Gubiti nevinost i davati svoje telo čim nam se ukaže prva prilika za takvo nešto, jer smo radoznali i želimo da odrastemo pre vremena ili pak, u onom najgorem slučaju, da bismo ispunili nečija očekivanja?

Mladost ili adolescencija jeste period u kojem mi gradimo naš identitet, u kojem je sasviim normalno grešiti, padati, učiti na sopstevnim greškama, ali da li možemo da kažemo da nam je apsolutno sve dozvoljeno i da je u tim godinama sve zanemarljivo? Zašto ljudi mladost poistovećuju sa glupošću i neznanjem? Svakako da je mlad čovek neiskusan, ali to ne mora da znači da je glup i da mu je sasvim dozvoljeno i istolerisano nepromišljeno ponašanje.

Vrednosti su poremećene. Reč umerenost je postala misaona imenica, ne samo za mlade, već za sve generacije. Danas se retko ko vodi onom čuvenom frazom:Uvek može bolje, češće ćete čuti:Uvek može gore.

Neki smatraju da sam ja previše zrela za svoje godine. Može se reći da samo ne bih volela da se jednog dana stidim nekih svojih postupaka, a da mi opravdanje bude ta famozna mladost, koja valjda, treba da mi bude najlepši period života.

Osamdesete godine prošlog veka. Baš bih volela da sam tad imala ove godine. Kakva muzika, kakvo zezanje...Samo ljubav ljudi, samo ljubav...

Autorka: Sara Kajtes

Fotografija preuzeta odavde.

17. Sep 2018.
Milana Veljko
Poslednji tekstovi