Kako izgleda kada gori istorija

Brazilski muzej u plamenu

Milan Kundera je rekao da je borba čoveka protiv moći isto što i borba sećanja protiv zaborava. Uvek se borimo protiv potlačenosti, uvek iznova bivamo potlačeni, uvek se ponovo besno vadimo iz lanaca, a onda opet neko pokušava da ih nam stavi.. Uvek se borimo da ne zaboravimo, uvek nešto zaboravljamo, uvek ostavljamo ceduljice po frižideru da bismo se setili.. I tako u krug.
Brazilski Nacionalni muzej, gotovo potpuno izgoreo u noći između 2. i 3. septembra, svakako nije samo podsetnik na frižideru šta sve treba da se kupi od namirnica za večeru. Osnovan davne 1818. godine od strane kralja Žoaa VI od Portugala pod nazivom „Kraljevski Muzej“, predstavlja dvestogodišnju istraživačku i muzejsku instituciju lociranu u Rio de Žaneiru. Sam kralj se na ovakav potez odlučio u želji da stimuliše napredak nauke u državi, koja je do tada smatrana divljom kolonijom, gotovo potpuno neistraženom. Nakon venčanja cara Pedra I od Brazila, sa princezom Leopoldinom od Austrije, veliki broj Evropljana, zaintrigirani netaknutim teritorijama, dolaze u zemlju i daju svoj doprinos „Kući ptica“ (nadimak koji je muzej dobio jer je u prvim godinama muzej čuvao botaničke i životinjske vrste, a naročito ptice). U drugoj polovini 19. veka, uz veliku podršku novog cara i amaterskog naučnika, Pedra II, ustanova stiče status najbitnijeg muzeja u Južnoj Americi. Tada počinju i organizovana istraživanja iz oblasti antropologije, paleontologije i arheologije, međutim, Brazil, već naviknut na deficit naučnika, ponovo poziva strance da dođu i potpomognu ekspedicije.  Od 1946. upravljanje institucijom je prepušteno Federalnom Univerzitetu Rio de Žaneira. Istraživači Univerziteta grade svoje kancelarije i laboratorije u okviru muzeja, organizuje se više kurseva (iz botanike, zoologije, arheologije itd.), a ovde se nalazi i najveća naučna biblioteka u Riu. 

Još uvek nisu sasvim poznati ni uzroci požara, ni njegove posledice. Procenjuje se da bi oko 90% kolekcije od 20 miliona vrednih predmeta moglo biti zauvek izgubljeno, a među njima i egipatska kolekcija, najstariji ljudski fosil pronađen u Brazilu, grčko – rimski artefakti, paleontološka kolekcija u kojoj se nalazi i kostur dinosaurusa pronađen u regiji Minas Gerais. Osim toga, u muzeju su skladišteni snimci različitih jezika brazilskih domorodaca, koji više nisu u upotrebi.

Vatra je možda ugašena, ali Brazil ne prestaje da gori. Sada je već ceo svet upoznat sa činjenicom da je muzej godinama unazad imao problem sa budžetom. Kako beleži National Geographic , ustanova nije primala predviđenih 124 000 $ od 2014. Ove godine, od države su dobili svega 13 000 $. Direktor muzeja navodi da je zgrada bila u toliko lošem stanju da je svaki dan kad je napuštao kancelariju isključivao iz struje sve uređaje kako bi rizik od nesreće bio umanjen. „Pitanje nije bilo da li će se ovakvo nešto dogoditi, već kada“, kaže Valter Neves, poznati antropolog iz Sao Paola. Brazilska omladina obasipa društvene mreže kritikama upućenim državnom vrhu: „Za mene, ovo pokazuje u koliko velikoj političkoj i socijalnoj krizi trenutno živimo“, „Muzej je samo još jedna žrtva nemarnosti korumpirane brazilske vlasti“, „Ima novca, ali se ne ulaže tamo gde je potrebno“... Internet je preplavljen mnogobrojnim ilustracijama i stripovima poput:

Fotka preuzeta sa http://www.memorialbatista.com.br/.

Čini se da je požar izazvao lavinu tuge i besa kod ljudi kojima je ovo samo još jedna potvrda da ne mogu da se osećaju sigurno u sopstvenoj zemlji. Kao i uvek, uzdrmavanje institucija od nacionalnog značaja drma one slojeve društva kojima je osećaj za nacionalno duboko usađen u svesti, znajući da su himna, grb i Ustav verovatno jedino što stoji između njih i surovog tržišta koje samo želi da se samoreguliše. Stoga su brojni mediji događaj okarakterisali i kao „zločin kapitalizma“.


S druge strane, imamo i one koji su spremni da deo odgovornosti prenesu na sebe. Kustos Debora Pires ukazuje na to da muzej i dalje ima svoj istraživački tim koji nastavlja sa radom vrlo predano: „Mozgovi nam nisu izgoreli“. Grupa studenata sa Univerziteta u Riu, pokrenula je akciju sakupljanja fotografija i video snimaka iz muzeja, kako bi napravili neku vrstu „virtuelne restauracije“. Fotografije i snimci se mogu poslati na thg.museo@gmail.com.
Komentar je dao i poznati pisac Paulo Koeljo:
„Zašto je Nacionalni muzej, najvažniji u Južnoj Americi, primao svega 154 000 posetilaca godišnje? Krivimo vlast za nemarnost prema našoj istoriji. Ali mi, narod, bili smo isto tako nemarni. Siromašni ljudi u Brazilu ne idu u školu, a kamoli u muzeje. Bogati ljudi idu u muzeje, ali u Njujorku, Parizu, Londonu.“

Mediji ističu da ovo nije samo gubitak za Brazil, već za ceo svet. Koliko „sveta“ je prilikom posete Rio de Žaneiru otišlo u Nacionalni muzej?
Brazilska vlada je dala novac za stadione. Milioni Engleza, Nemaca, Francuza, Italijana, a među njima i po koji Brazilac – dali su pare za utakmice.

Ne možemo da očekujemo od vlasti da ulaže novac tamo gde neće biti dobiti. Ne možemo da očekujemo da se muzeji obnavljaju, a da ih mi ne posećujemo. Ne možemo da gledamo rijaliti, a da očekujemo da ga neko preko noći ugasi. To tako ne ide.
Kapitalizam nas, još uvek njegovu naivnu dečicu sa portiklama oko vrata, po ko zna koji put, ponovo uči, da će novac biti uložen samo u ono što će potrošači biti spremni da kupe.


Šta kupujemo?  

Autorka: Dunja Grubor

Fotografija preuzeta odavde.

01. Oct 2018.
Milana Veljko
Poslednji tekstovi