Ljudi su oduvek imali svoje potrebe. Taj osećaj, kako nekad tako i danas, praćen je težnjom da se te potrebe i namire. U velikom broju situacija kao sredstvo koje ti u tome pomaže koristi se novac.
Ako se vratimo u period prvobitnih ljudskih zajednica otkrićemo kako je tekao proces nastanka novca. Čovek je uzimao iz prirode ono šta mu je bilo dostupno. Stupao je u odnose s drugima i uskoro je otpočela razmena dobara, jer svaka teritorija se razlikuje u manjoj ili većoj meri po resursima kojima raspolaže. Ono u čemu je jedna zajednica oskudevala bilo je moguće nabaviti tako što bi njeni članovi ponudili drugima neku robu kojom su raspolagali u većim količinama. Na taj način korisno su preusmeravali viškove. Trampa je postala veoma česta.
Vremenom su na jednom prostoru svi počinjali da pomoću jedne robe izražavaju vrednost svih drugih roba. Na primer na prostorima gde su živeli stari Sloveni platno je korišćeno u tu svrhu. Ukoliko želiš nešto da nabaviš bila ti je potrebna određena količina platna. Glagol platiti na primer potiče iz tog perioda, a ako malo razmisliš možeš da uočiš zato je to baš tako. Ruska valuta je rublja, a njen stoti deo naziva se kopejka. To nije slučajnost. Stanovnici ovih krajeva koristili su koplja kao sredstvo plaćanja.
Međutim, ljudi su težili ka tome da dodatno olakšaju tu razmenu i da nađu nešto čime će moći univerzalno da odrede vrednost svake robe na svim teritorijama. Pronašli su rešenje. Zlato je zbog svojih karakteristika bilo pogodno za ovu namenu. Kasnije su se pojavili vrednosni papiri kao i papirni novac.
Kada se bavimo nekim poslom jedan od motiva za to je sticanje sredstava kojima ćemo moći da obezbedimo zadovoljenje naših potreba, ali i prohteva. Nije retka situacija da ljudi rade neki posao koji im nije zanimljiv i u kom se ne pronalaze, ali su svesni toga da će im to doneti dobit. Ako tu stvar posmatraš iz drugog ugla shvatićeš da kada nešto kupuješ ti to plaćaš novcem, ali indirektno to činiš svojim vremenom i trudom koji si potrošio da ta sredstva stekneš.
Novac koliko god bio neophodan nije najvažnija stvar na svetu i nije garancija za sreću. Jovan Dučić u svom poznatom delu „Blago Cara Radovana“ posvetio je jedan odeljak upravo ovim pitanjima: „Bogatstvo je, neosporno, polovina ljudske sreće na zemlji. Najveći stepen sreće to je nezavisnost, a bogatstvo je ipak čoveku put da dođe do svoje slobode. Čovek bogat, to je čovek nezavisan bar od ljudi. A ovo je, nesumnjivo, najviše blago na zemlji. Istina, druga polovina sreće na zemlji daleko je od toga da se može kupiti zlatom.“
Ovim odlomkom Dučić nam je na veoma jednostavan način predočio šta je to vrednost novca. Činjenica da je bez njega gotovo nemoguće živeti i da se funkcionalnost društva u velikoj meri zavisi upravo od novca je neosporna. S druge strane, postoje stvari koje se ne mogu kupiti. Upravo su to vrednosti bez kojih život nema potpun smisao: ljubav, zdravlje, čast, porodica... Kao i u svemu, važno je napraviti dobar balans.
Autorka: Jelena Čolović
Fotografija je preuzeta odavde.