Prozaista nemirnog duha – Ernest Heminvej

Ove godine obeležava se 120 godina od rođenja čuvenog američkog pisca Ernesta Hemingveja. Čest motiv u njegovim delima bila je smrt, a upravo je on postao besmrtan zahvaljujući svom stvaralaštvu.

Njegov avanturistički duh podsticao ga je da upoznaje druge krajeve, putuje, proba nove stvari i upušta se u rizične poduhvate. Kao mladić oprobao se u novinarskoj profesiji i shvatio je da je taj posao nešto u čemu se dobro snalazi. Nije imao ambicije da stekne univerzitetsko obrazovanje, već su ga privlačila putovanja i bio je strastveni lovac i ribolovac. Obišao je Ameriku, Evropu, Kinu i Afriku. Ostala je upamćena njegova rečenica: Nikada ne idi na putovanje sa nekim koga ne voliš. Držao je svetski rekord u ribolovu, jer je uspeo da za samo jedan dan ulovio je 7 sabljarki.

Smatrao je da pisac može nešto dobro da opiše samo ako se sa tim upozna u potpunosti, ako postane deo nekog dešavanja i proživi određenu situaciju. Takav stav objašnjava činjenicu da je Hemingvej bio učesnik Prvog svetskog rata, Grčko-turskog rata, Španskog građanskog rata kao i Drugog svetskog rata.

Tokom 1917. godine došao je kao dobrovoljac na italijanski front gde je bio ranjen više puta. Za svoju požrtvovanost nagrađen je medaljom za hrabrost. Prvi njegov roman koji je postao bestseler Zbogom oružje inspirisan je Hemingvejevim učešćem u Velikom ratu. Radnja se odigrava upravo na italijanskom frontu.   

Nakon skoro dve decenije u Španskom građanskom ratu angažovao se na strani republikanaca. Bio je svedok tragičnih dešavanja i patnje koju je trpeo španski narod tih godina. Kada su mu se utisci u vezi sa tim potresnim danima slegli objavio je jedan od najpoznatijih romana Za kim zvona zvone (1940).

Često Hemingveja i druge pisce koji su preživeli ratne strahote nazivaju izgubljenom generacijom. Njihovo stvaralaštvo obrađuje teške teme koje su obeležile to razdoblje istorije. Ljudi koji su svakodnevno bili okruženi smrću i stradanjem ni u mirnodobskim uslovima nisu mogli da zaborave strašne prizore i žrtve. Hemingvej je duboko verovao u to da je rat besmislen: U modernom ratu ćeš umreti poput psa bez ikakvog razloga.

Privatni život ovog poznatog pisca bio je veoma buran. Osim toga što se ženio i razvodio mnogo puta, Hemingvej je preživeo veliki broj različitih povreda i bolesti. Neočekivano je okončao život 1961. godine izvršivši samoubistvo. Njegov otac stradao je na identičan način. Tog 2. jula Hemingvej je pucao u sebe iz svoje omiljene puške koju je čak nazivao prijateljem.

Iza njega ostala su nam sjajna književna dela za koja je karakteristična škrtost na rečima odnosno jednostavnost izraza bez dodatnih ukrasa. Naglašavao je ovaj pisac značaj takvog postupka i davao je prednost proznim oblicima: Proza je teža od poezije… Ali njome može ili mora da se piše bez trikova i zavaravanja. Bez ičeg što bi docnije moglo biti rđavo. Metafore koje su u njegovom stvaralaštvu oličene prava su remek-dela. Čuveni roman Starac i more doneo mu je prestižnu Pulicerovu nagradu, a godinu dana kasnije usledilo je najznačajnije priznanje koje jedan pisac može da dobije – Nobelova nagrada za književnost.

Autorka: Jelena Čolović

Izvori: 

https://web.archive.org/web/20160925184519/http://kulturniheroj.com/?p=2745

Википедија: Ернест Хемингвеј

Fotografija je preuzeta odavde.

21. Jul 2019.
Uredništvo
Poslednji tekstovi