Ko je Mafalda?

U poslednjih nekoliko godina, popularnu kulturu je pogodila lavina superheroja i došlo je do preporoda industrije stripova, uprkos pravilima digitalnog doba - njihova prodaja je dostigla brojke iz sredine devedesetih. Čini se kako se publika ne može zasititi fantastičnih junaka koji na grandiozan način pobeđuju zlo. Ali, ne nose svi superheroji plašteve, zar ne? Ta drugačija vrsta strip junaka se nalazi u drugom planu, iako je njihova misija mnogo važnija, ako samo umemo da ih čitamo. Ovi heroji, takođe, spasavaju i menjaju svet, ali na način koji nije senzacionalan i dramatičan, već svakodnevan i ljudski.

Verovatno znate ko je Snupi; ali je manja verovatnoća da ste čuli za Mafaldu - ženski pandan Čarli Brauna, kako je često okarakterisana, samo sa puno šarma Latinske Amerike - za heroinu koje je imala impresivan uticaj na popularnu kulturu širom sveta.

Naime, Mafalda je šestogodišnja junakinja stripa, koju je Argentinac Hoakin Salvador Lavado, poznatiji pod pseudonimom Kino (Quino), prvobitno kreirao u reklamne svrhe, a prvi put se pojavila u septembru davne 1964. godine, u listu Primera Plana. Već godinu dana kasnije zamenio ga je El Mundo, da bi naposletku pojavljivala u Siete Días Ilustrados. Za devet godina, koliko je izlazila, ona je ostavila nesrazmerno veliki uticaj i uspela da čitateljima priraste za srce kao nijedan drugi lik. Pažnja koja je oduvek okruživala ovu dosetljivu analitičarku, ni danas ne jenjava. I posle više od pola veka, javnost nije zaboravila devojčicu čije ime je postalo sinonim za hrabrost i borbu - 2009. godine je u predgrađu Buenos Ajresa, ispred kuće njenog kreatora Kina postavljena njena statua u prirodnoj veličini. I ne samo to – Mafalda koja nasmejana sedi u žutoj haljinici od tada je jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija koja svakodnevno privlači one koji žele da se sa njom slikaju.

Strip prati svakodnevicu ove pesimistične i dobroćudne devojčice koja uvek kaže ono što misli i trudi se da razume svet oko sebe; koja, pa, najblaže rečeno, ne podnosi supu i voli Bitlse. Iako se naizgled radi o prosečnoj, nestašnoj devojčici koja odrasta u običnoj porodici, okružena prijateljima, Mafalda je mnogo više od toga. U njenim suptilnim opaskama, kriju se mnoge političke i socijalne poruke namenjene odraslima.

Šezdesetih i sedamsedestih godine, koje su bile u najmanju ruku vrtoglave na globalnom nivou, a pogotovo u Argentini, bilo je neophodno da fiktivna, fascinantna šestogodišnjakinja na sebe preuzme ulogu kritičara. Iz svoje dečje, naivne i neopterećene perspektive, ona se podsmevala apsurdnosti koja je vladala svetom odraslih; pomagala im je da uoče neke stvari koje su izgubili iz vida ili koje prosto nisu želeli da spoznaju.  Kao glas razuma koji je neretko izazivao i ukazivao na, naizgled, očiglednu istinu, u argentinskoj javnosti ova junakinja je postala simbol nekonformizma i uzor mnogim generacijama.

Neodoljiva i dopadljiva, mala Mafalda se doticala aktuelnih tema – govorila je o nuklearnom naoružanju, ratu u Vijetnamu, miru u svetu; na satiričan način se osvrtala na korupciju, krizu, terajući čitaoce da se smeju, ali i izazivajući ih na kritiku. Postavljajući bezbroj pitanja o stvarima koje je okružuju, i ostale je podsećala da rade ono što su odavno zaboravili – da, u potrazi za odgovorima esencijalnim ljudskoj prirodi, preispituju sebe, a onda i svet oko sebe. Radoznala i razborita šestogodišnjakinja generacijama podstiče svoje čitaoce da se bore protiv nejednakosti i nepravde, a aktuelnost njenih zapažanja nam pokazuje da, koliko god svet drugačije izgledao šezdesetih, da se ništa suštinski nije promenilo.

Neprijatelji male Mafalde su mnogo strašniji od onih iz univerzuma Marvela ili DC-a – ona se bori protiv nečega neuhvatljivog i nevidljivog; teme o kojima govori su nalik njoj samoj – bezvremene i univerzalne. Ona preispituje stvarne probleme čovečanstva, što kod čitalaca može da rezonuje mnogo jače i što im je mnogo bliskije nego bilo kakva fikcija. Svojim jednostavnim, dečjim ali oštrim opaskama, Mafalda svojim čitaocima otkriva svu apsurdnost tog ustaljenog života, otkriva obrise besmislenog kaveza čije rešetke nam svakodnevna zadovoljstva i uživanja ne dopuštaju da vidimo. Kao završnicu, navešću citat istaknutog profesora Univerziteta Kolumbija, Edvarda Saida, a koji prikladno sumira ono što Mafalda i Kino čine: Ne sećam se tačno kada sam prvi put pročitao strip, ali se jasno sećam koliko sam se, kao rezultat, oslobođenim i subverzivnim osetio.

Autorka: Tamara Savić

Izvori:

http://www.thebubble.com/mafalda-the-rundown-on-argentinas-favorite-cartoon-6-year-old/

https://www.atlasobscura.com/places/mafalda-monument

https://www.timetravelturtle.com/mafalda-statue-buenos-aires-argentina/

Fotografija je preuzeta odavde.

12. Sep 2019.
Uredništvo
Poslednji tekstovi