Tetovaže – tajna njihove trajnosti

Poznato je da se tetovaže često predstavljaju kao pokazatelji opasne i devijantne mode i dan–danas postoje predrasude o tetovažama. Nažalost, predrasude je teško razbiti, pogotovo ako se ima u vidu da ranijih vremena nije mogao baš svako da se tetovira. U jednom periodu najviše su se tetovirale osobe iz kriminogenih sredina, tako da je to verovatno jedan od razloga zašto predrasude postoje. Kao što je i sam Albert Ajnštajn rekao: Lakše je razbiti atom nego predrasude. Međutim, ako ne možemo da ih razbijemo, hajde bar da proširimo vidike time što ćemo saznati nešto više o tetovažama.

Elem, tetoviranje nije odlika modernog doba, već je praksa tetoviranja stara koliko i sama civilizacija. Još su kod ljudskih ostataka otkrivene razne oznake na koži, a najstarije su nađene kod peruanske mumije još iz 60,000 godina pre naše ere. Međutim, najčešće pitanje onih koji do sada nisu osetili ovaj oblik umetnosti na svojoj koži je kako tetoviranje zapravo funkcioniše?

Verovatno znaš da se naša koža menja i da gubimo oko 30-40,000 kože na sat, odnosno oko milion na dan. S obzirom na ovu činjenicu, logično bi bilo da se i tetovaža oljušti zajedno sa njima. Međutim, ne, ona ostaje. Kako? Pre svega, treba znati da tetovaža uključuje ubacivanje pigmenta dublje pod kožu od mesta gde se nalazi spoljašnji sloj koji se skida.

Prva savremena mašina za tetoviranje napravljena je po uzoru na mašinu za graviranje Tomasa Edisona koja je radila na struju. Danas se koriste mašine u koje se ubacuju male igle, koje se sa bojom ubacuju u kožu brzinom od  50 do 3,000 puta u minuti. Naime, igle probijaju epidermis, omogućavaju boji da potone dublje u dermis, koji se sastoji od kolagenih vlakana, nerava, žlezda, krvnih sudova. Svaki put kada igla prodre u kožu, stvara ranu i samim tim alarmira naše telo da započne proces upale, nakon čega naše ćelije imunog sistema kreću na mesto povrede, čija je funkcija da započnu oporavak kože. Upravo ovaj proces utiče na trajnost tetovaže. Prvo specijalizovane ćelije (makrofage) sklanjaju invazivni materijal pokušavajući da očiste upalu. Dok ove ćelije prolaze kroz limfni sistem, neke od njih pune boje odlaze u limfne čvorove, dok druge ostaju u dermisu. Pošto ni na koji način ne mogu da izbace pigment, boja unutar njih ostaje vidljiva kroz kožu. Na početku se mastilo skuplja i u epidermisu, ali kako se koža vremenom oporavlja, epidermalne ćelije se raštrkavaju i zamenjuju novim ćelijama bez boje, a spoljašnji sloj se ljušti. Kod profesionalnih tetovaža se ne dešava pojava plihova ili krasta. Neke osobe, pričajući svoja iskustva, kažu da su krvarile tokom tetoviranja. Međutim, treba znati da se to ne dešava uvek i kod svake osobe. Krvarenje isključivo zavisi od tatoo majstora i do toga uglavnom dolazi kada je on/ona previše grub/a.

Kompletna regeneracija kože zahteva dve do četiri nedelje i tokom tih nedelja treba izbegavati izloženost suncu. Prvih sedam dana je obavezno mazanje kremom, jer koža ne sme da bude suva dok rana koliko – toliko ne zaraste.

Kožne ćelije ostaju na svom mestu dok ne umru, nako čega ih zajedno sa bojom preuzimaju mlađe ćelije iz okoline, pa tako mastilo ostaje gde jeste. Ipak, tetovaže vemenom prirodno počinju da blede, jer telo reaguje na strane čestice pigmenta, razbijajući ih, da bi ih odnele makrofage iz imunog sistema.Međutim, ako su tetovaže trajno ugrađene u kožu, da li postoji neki način da se izbrišu? Tehnički, da, jer danas postoje laseri koji se koriste da bi probili kožu i razneli potkožne boje pigmenta, pri čemu je crna najlakša za otklanjanje. Laserski zrak razbija kapi mastila na manje čestice, nakon čega ih mikrofage mogu raščistiti. Neke boje je mnogo teže otkloniti i može doći do komplikacija, što ukazuje na činjenicu da je otklanjanje tetovaže i dalje teže nego samo tetoviranje, ali nije neizvodljivo.     

Stoga, ako budeš nekad poželeo/la da se tetoviraš, pre toga vrlo dobro razmisli šta hoćeš da tetoviraš. Da li to što želiš ima neko tebi važno značenje, toliko važno da želiš da imaš tu tetovažu na svojoj koži zauvek, a da se nakon nekog vremena ne pokaješ zbog svoje odluke. Ako dobro razmisliš, budeš odlučan/na u onome što si naumio/la, nikada se nećeš pokajati. Naprotiv, iz dana u dan bićeš ponosan/na na svoju tetovažu, što je, zapravo, vrhunac tvoje odluke. Većina ljudi se odlučuje na taj korak jer želi da neko svoje iskustvo, neki bitan životni događaj, obeleži na svojoj koži u vidu slova, imena neke izuzetno drage i bitne osobe, neke male ili velike slike koja predstavlja karakter osobe koja se tetovira. Tetovaža na neki način predstavlja pečat koji, pored toga što ostaje na koži zauvek, zapravo još više učvršćuje ono što je unutar same osobe. Veza između unutrašnjih osećanja koja osoba poseduje i spošljašnje slike je vrlo bliska i u neprestanoj su korelaciji.

Za dobrog tatoo majstora nije dovoljno samo da bude vešt u crtanju, već i da ume da posmatra svoj rad. Veština tatoo majstora nije toliko u pokretima ruku, koliko u njegovom oku. Upravo je to ono što ovoj umetnosti daje posebnu draž i što utiče na njenu postojanost.

Autorka: Nevena Stojanović 

Fotografija je preuzeta odavde.

07. Oct 2019.
Uredništvo
Poslednji tekstovi