Šta je mobing i kome se obratiti za pomoć?

Termin mobbing dolazi od engleskog glagola to mob što u prevodu znači, prostački napasti, bučno navaliti, nasrnuti. Termin se svuda po svetu naziva drugačijim imenom, u SAD-u je to reč work abuse, u Engleskoj je to bulling, u zemljama Evrope je to mobbing. Kojim god se imenom zvao, koji god termin uzeli za prevod, mobing ima isto značenje a to su psihološko zlostavljanje, psihičko (moralno) maltretiranje, psihološki terorizam.

Pre svega, znajte da postoji zakonska regulativa koja vam može pomoći da reagujete i znajte da mobing nije samo reč koju treba olako prihvatiti, već je to ime za ono što se dešava i da se mnogi stručnjaci i udruženja ali i advokati bave sa tim.

Šta podrazumeva mobing?

Svaki vid šikaniranja na poslu, uznemiravanja i maltreiranja bilo kog tipa, bilo da je to patološki oblik ponašanja jedne ili više osoba (šef, kolega, grupa kolega), neprijateljska i neetička komunikacija na radnom mestu u kom iste ugrožavaju vaš ugled, čast, dostojanstvo, lični i profesionalni integritet, znajte da ste žrtva mobinga.

Ako vas neko vređa, ponižava ili vas zastrašuje, stvara neprijateljsko, ponižavajuće okruženje, dovodi vas do toga da se izolujete od drugih kolega, omalovažava vaš rad i trud, pogoršava uslove rada tako što vam neopravdano nameće radne zadatke koji ne važe za druge, ili koje fizički ne možete da postignete, ne dozvoljava vam da idete na odmor, vi ste žrtva mobinga.

Ukoliko vas neko sa namerom navede da na sopstvenu inicijativu prekinete radni odnos, ili na bilo koji način namerno ugrožava vaše zdravlje...ako vas seksualno uznemirava, vi ste žrtva mobinga!

Mobing je i bilo kakvo podsticanje ili navođenje drugih na zlostavljanje!

Ovakvo ponašanje je zabranjeno i postoje različiti načini zaštite od njega.

Ko sve može biti žrtva mobinga i šta se može preuzeti?

Žrtva može da bude pojedinac ali i grupa radnika. Žrtva može biti svaka osoba koja je zaposlena bez obzira na pol, starosnu dob, socijalni status, stepen obrazovanja...

Vrlo često zlostavljana osoba (u mobingu) u nemogućnosti da se odbrani, postaje bespomoćna. Ona tada gubi svaki javni integritet i ličnu stabilnost i postaje objekat maltretiranja jedne ili više osoba. Mnoge žrtve se ne odlučuju da prijave mobing iz straha da ne ostanu bez posla, ili zbog toga što na putu da se izbore za svoja prava, uglavnom ne dobijaju podršku okoline. Dosta često žrtve prihvataju mobing i trpe mobing jer imaju osećaj sramote ili sopstvenog neuspeha.

Ono što vi možete da uradite je da u svakom momentu, dok ste na radnom mestu, preuzmete kontrolu nad situacijom. Ne pokazujte osećanja prema agresoru, pokušajte da iskontrolišete strah ili bes jer u suprotnom takva osećanja mogu vas označiti kao “problematičnu osobu”. Takođe, birajte pažjivo svoje reči prema moberu jer ih isti može iskoristiti protiv vas, zbog toga vas diskreditovati i dalje eksploatisati.

Ako je mober vaš rukovodilac koji vam ne daje nikakve zadatke (sindrom praznog stola), izveštaji o radu koje dostavljate moberu (istovremeno i višim nivoima rukovođenja) su dobar način da se zaštitite od istog. Ako vam zlostavljač daje radne zadatke koji nemaju veze sa vašim poslom, ili su degradirajući, isti princip vam takođe ide u korist. U tim slučajevima biće jasno da vaš rukovodilac ne obavlja svoj posao već radno vreme koristi da bi vršio mobing nad zaposlenima.

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu je definisao ponašanje koje se može okarakterisati kao mobing na poslu a to su ponašanje mobera koji povređuje i unižava dostojanstvo zaposlenog ili izaziva strah, pogoršava uslove rada, i takvo ponašanje ne prestaje već se ponavlja.

Pored niza stavki koje propisuje zakon, nekada se samo dokaže zastrašivanje i uvredljivo ponašanje mobera koje se vrlo često ume ponavljati ubuduće i to u različitim oblicima. Zbog takve vrste zlostavljanja, odnosno mobinga na poslu, često se angažuju specijalizovani advokati u Beogradu, koji su upoznati sa svim rupama u zakonu i koji mogu rešiti slučaj u korist žrtve mobinga.

Postoji dosta rupa u dokazivanju mobinga koje nisu precizno definisane s obzirom da je u našoj državi takva situacija gde se malo osoba, koje su žrtve mobinga odluče na takav pravni korak. Zato je potrebno prvenstveno bez straha odlučiti se na takav korak a onda pomoći sebi na najbolji mogući način uz znanje i iskustvo stručnih lica koje znaju kako da pristupe vašem problemu.

Ko vam sve može pružiti pomoć i kako?

Ako prepoznate oblike mobinga nad vama, kontaktirajte specijalizovana udruženja koja se bave mobingom i diskriminacijom ili angažujte advokate u Beogradu i tako ćete mobing prijaviti sudu. Tim postupkom ćete podneti tužbu protiv lica koje vas je zlostavljalo na radnom mestu. Ovo je bitno zbog zakonskih procedura, ali što se tiče vas lično, važno je da se oduprete svemu što ugrožava vašu dobrobit i dostojanstvo. Pomozite sebi i dozvolite da vam pomoć i podršku pruže oni koji će na adekvatan način pristupiti problemu i bez sumnje ga rešiti u vašu korst.

Tužba za mobing na poslu

Rok za podnošenje tužbe za mobing je šest meseci od dana kada se desila poslednja situacija koja predstavlja zlostavljanje.

Ako je u pitanju postupak mirenja (odnosi između žrtve i mobera se sređuju mirnim putem u okviru firme) rok za podnošenje tužbe je 15 dana od kada je dostavljeno obaveštenje gde zaposleni nije zadovoljan razrešenjem postupka.

Ukoliko sudski postupak dugo traje, propisane su određene mere zaštite za žrtvu zlostavljanja čime se mober premešta u drugu radnu okolinu odnosno kažnjava se oderđenom novčanom naknadom i udaljavanjem sa radnog mesta, dok žrtva mobinga ima pravo da ne radi dok traje sudski proces kao i da dobije novčanu naknadu u visini mesečne zarade.

Sudsku praksu, koja se odnosi na primenu zakona, podrazumeva tužbe koje zaposleni protiv poslodavca mogu da podignu samo u par slučajeva.

Tužba žrtve mobinga gde se mober liši vršenja svoje radne funkcije i dobija zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Tužba zaposlenog gde se poništava rešenje o otkazu ugovora o radu kao nezakonitog koji karakteriše mobing od strane poslodavca koji je zaposleni trpeo zbog straha od gubitka posla.

Tužba zaposlenog gde se poništava rešenja o otkazu ugovora o radu gde je žrtva bila”prinuđena” da da otkaz jer nije mogla više da trpi zlostavljanje od strane poslodavca.

S obzirom da se zbog rupa u zakonu dosta često izmanipuliše isti, najbolje je da se obratite stručnim pravnim licima ili da angažujete advokata koji će vam pomoći da rešite problem u vašu korist i prvenstveno vam vratiti dostojanstvo i veru sebe koja vam je nepravedno oduzeta.

Autor: Vladan Medaković 

 

 

 


 

 

 

 

15. Oct 2019.
Uredništvo
Poslednji tekstovi