Međunarodna radionica Drugi pol – sedamdeset godina kasnije održaće se u petak 8. novembra (u prostorijama Francuskog kulturnog centra) i 9. novembra (na 4. spratu Instituta za filozofiju i društvenu teoriju). Radionicu koorganizuju Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Institut français de Serbie/ Francuski institut u Srbiji i Center for Advanced Studies - South East Europe.
Drugi pol Simon de Bovoar nije nimalo obična knjiga. Uistinu, reč je o delu koje je označilo početak jedne epohe. Napisana 1949. godine, takoreći između talasa, ova knjiga ne predstavlja ni dovršenje prvog, ni izravni početak drugog talasa. Pisano na raskršću ličnog i političkog i kroz račvanja književnog i filozofskog teksta koji otkriva neverovatnu erudiciju Simon de Bovoar, ovo veliko delo nastojalo je da ponudi odgovor na neobično pitanje: šta je žena? Sasvim u duhu stoletnih rasprava o polovima i humanističkih narativa o vrednosti čoveka, ali i na tragu pobeda koje su sifražetkinje izvele u nekoliko decenija koje su prethodile njenom objavljivanju, De Bovoar traži da se vratimo izvornom pitanju, pre no što se uopšte može upustiti u formulisanje zahteva i insistiranje na pravima i dužnostima novih građanki (Francuskinje su pravo glasa osvojile 1944. godine, Jugoslovenke 1945). To primarno pitanje je onotološko, šta jeste žena, a odgovori na njega, kojima su ispunjene stranice i stranice ove feminističke biblije, dolaze iz biologije, psihologije, sociologije, književnosti, istorije, pedagogije, razmatranja rada, braka, trudnoće i materinstva. Ne postoji program studija roda ili ženskih studija koje makar osvrtom ne kreću od ovog temeljno filozofskog prevrednovanja mišljenja o ženi, o drugom, o odnosu drugog prema apsolutu.
Drugi pol je preveden na više od čertdeset jezika, Vatikan ga smešta na listu zabranjenih knjiga, a ideje u njemu dobijaju puni zamah na temelju uticaja na formiranje drugog talasa u Americi u delima Betty Friedan, Kate Millet i Germaine Greer. Prevod na srpsko-hrvatski jezik se pojavljuje 1982. (prevoditeljke Zorica Milosavljević i Mirjana Vukmirović), i on od početka intrigira ovdašnje, posebno frankofone teoretičarke, poput Žarane Papić i Rade Iveković. Duboku šaru u razumevanju ontološkog pitanja Šta je žena?, kao i mesta žene u filozofiji, Drugi pol će ostaviti na čitave generacije studentkinja i studenata ženskih studija u Beogradu i Novom Sadu. Pa ipak, dosad je malo ili nimalo pisano o Simon de Bovoar generalno, a jednako tako i o Drugom polu. Namera nam je da to pokušamo da ispravimo, nastojeći da situiramo ovu knjigu u njeno i u naše vreme, da je sagledamo iz različitih perspektiva, disciplinarnih i problemskih, da pokušamo da, sedamdeset godina kasnije, ponovo promislimo pitanje koje nam je u nasledstvo ostavila Simon de Bovoar: Kako se u ženskim uslovima može ostvariti ljudsko biće?
Informacije o događaju kao i propratna fotografija preuzete su odavde.