Šta je samozaposlenje ili preduzetništvo?

To je kada si sam sebi gazda. Kada imaš svoju firmu. Sam si sebe zaposlio i uz to verovatno još neke ljude.

Ili kako je sada popularno reći, imaš svoj biznis. Neki od vas su možda sa tim upoznati, preko poslova svojih roditelja. Za one koji nisu evo par reči o tome šta je samozaposlenje i šta ono sve podrazumeva.

Pored verovatno najvažnije stvari za većinu ljudi koji izaberu ovaj put, a to je da nemaju šefa nad glavom (= NEZAVISNOST), samozaposlenje znači još mnogo toga.
Iako nemaš šefa, imaš državu. Država određuje gomilu propisa i zakona kojima se moraš rukovoditi u upravljanju svojim biznisom. Državi se plaća porez. Od države stiže inspekcija...Toliko o državi. Opet, kada je nezavisnost u pitanju, sa jedne strane sam si sebi šef što znači da sam/a određuješ svoje zadatke, njihov tempo, sam/a biraš hoćeš li negde »levo ili desno«,  a sa druge strane nema nikoga da potvrdi tvoju odluku, odgovornost snosiš sam/a, najčešće si sam/a sebi podrška.

FLEKSIBILNOST je još jedan izazov sopstvenog biznisa. Nemaš rutinu koju posao kod poslodavca najčešće donosi. Ali fleksibilnost znači da se stalno suočavaš sa novim izazovima i novim preprekama u poslu, koje kada radiš za poslodavca obično ne moraš ni da primećuješ, jer ti nisu u »opisu posla« i zato što se njima neko drugi bavi. Fleksibilnost znači i sposobnost da se iznova prilagođavaš novim situacijama i drugačijim okolnostima.

Kada imaš svoj posao onda se gotovo podrazumeva da si VOĐA grupe ili grupice ljudi sa kojima radiš. Vođstvo znači da imaš sledbenike, ljude koji će izvršavati tvoja naređenja i uputstva, koji će raditi stvari za tebe i sve ono što ti ne želiš, nemožeš ili nemaš kad. Vođa mora da brine o svojim sledbenicima, da ih poznaje, da zna da im priđe na pravi način, da se nosi sa njihovim kvalitetima i da nauči da ih koristi za posao. Takođe vođa mora da se brine i o manama i načinima da se one prevaziđu i u poslu ne budu toliko vidljive i štetne. Vođstvo, takođe, znači i da snosiš odgovornost za svoj tim i sve dobro i loše što se njemu dešava. Kao što je u sportu trener prvi na udaru kritike, tako je i vođa tima, i vođa posla.

Kada vodiš svoj biznis ti si ona/j ko DONOSI ODLUKE. To je super jer se ti za sve pitaš, i tvoja je uvek zadnja. Svom sudu najviše veruješ i u njega si siguran. Često se dešava da je odluke neophodno donositi u trenutku, bez prethodnog »kuvanja« i »varenja«, bez merkanja prednosti i nedostataka. Često je situacija takva da na prečac nešto mora da se preseče i odluči. Mnogima je to teško, jer odluka doneta na brzinu i bez promišljanja je rizična i često se dvoumimo da li je pogrešna. To je rizik na koji moraš biti spreman/na.

Takav posao je veliki IZAZOV. I sa sobom nosi stalne nove izazove. Neki su ljudi »navučeni« na izazove, na adrenalin koji oni izazivaju. Obožavaju da se suočavaju sa takvim situacijama, i jednostavno im idu u susret. Drugi ljudi, pak, više vole mirne vode, bez mnogo talasanja. Sigurnost poznatog, i uigrane rutine, a onda sebi život začine drugim stvarima nevezanim za posao. Kada imaš svoj biznis, teško da od izazova možeš da pobegneš.
RADNI SATI su obično nedefinisani i fleksibilni kada vodiš svoj posao. Tvoji zaposleni, obrnuto, imaju definisano radno vreme, 8 sati i posle toga idu kući ili gde god im se ide. Ti, sa druge strane, možda sebi možeš da priuštiš da ne navijaš sat ujutro i da na tenane popiješ kaficu, da izađeš sa posla na piće sa nekim ili da skokneš kod mame na ručak. To dosta zavisi od samog posla. Može čak da se desi da ti je radno vreme toliko fleksibilno, da moraš da radiš po ceo dan, i da kada dođe 4,5 popodne ne možeš da kažeš: »moj radni dan je gotov, idem sad, pa ću sve započeto sutra završiti« već da radiš dok posao nije gotov. Za to je neophodna i velika istrajnost, da se započeto završi.

Ovo su samo neke stvari po kojima se samozaposlenje razlikuje od posla koji radiš »za nekoga«. U oba slučaja radiš za sebe i biraš ono što tebi kao osobi više prija i odgovara. Svaki čovek je priča za sebe i svaki posao je priča za sebe. Ne može se reći ovo je od onoga bolje. Pitanje je samo šta ti želiš, šta možeš i šta ti više odgovara.

Ovde ćeš naći test preduzetništva koji možda može da ti pomogne kada budeš razmišljala/o o tome da li je privatni biznis za tebe. Naći ćeš unutra neke izjave, pogledaj ih i razmisli koliko se one na tebe odnose, ili ne. Prema tome svaku od izjava posebno (i pod A i pod B) oceni prema tome koliko se na tebe odnosi, ocenom od 0 do 10. kada sabereš bodove, prema uputstvu koje je unutra, test će ti reći jesi li ti za preduzetnika. Ne shvataj ishod ovog teksta preozbiljno, neka ti to samo bude povod za razmišljanje ili razgovor sa drugom, drugaricom, bratom, sestrom ili nekim čije mišljenje ceniš. Možeš da ga skineš i uradiš u paru sa nekim i pa da uporedite vaše rezultate i vidite po čemu ste slični, a po čemu različiti.

Kada se malo „pozabaviš“ sobom, svojim željama i mogućnostima, onim što ti se nudi i onim što su tvoji snovi i kada na tom putu naiđeš na nekoliko mogućih rešenja - nekoliko fakulteta koji su ti privlačni za studiranje, ili nekoliko različitih poslova koje bi mogao/la da radiš, ili izbor između posla i fakulteta, ili....vreme dolazi za ono malo teže i ne tako zabavno ODLUKU.

O tome kako da doneseš odluku i izabereš ono što je za tebe pravo, ne postoje gotova rešenja, ni idealni saveti. To je nešto što je sasvim tvoje, i samo tvoj proces, i to iskustvo je ono po čemu se razlikuju početnici i iskusniji.

Ne može, dakle, niko da ti kaže: ”Uradi tako, a ne ovako”, ili ”Ovo, a ne to je bolje za tebe”. Ne treba ni da slušaš, ni da tražiš takve savete. Ono što ovde možemo da ti ponudimo jesu samo neki mali, korisni saveti koje možeš da koristiš na tom putu.

Pored toga što je veoma korisno da postavljaš sebi neke kratkoročne, dugoročne ciljeve, i da razmišljaš kako ćeš ih osvojiti, korisno je i da vežbaš kako da doneseš odluku kada se dvoumiš.

Jedan od načina je da spontano pristupiš problemu, i pustiš da te intuicija vodi. Ne znam  koliko je to dobro za nekoga ko je tvojih godina, ali obično se svi mi zalepimo baš za taj način. Otprilike, samo će nam se kasti! Vidiš kako se kazalo Ani ili Marku. Super, nekada to upali, ali to je pre kockanje, šanse da upali su 50-50.

Drugi način je da staviš na papir sve + i sve -, tj. sve za i sve protiv, pa da vagaš i razmišljaš šta je bolje. Kao kad razmišljaš da li da raskineš sa sadašnjim dečkom: plus sladak je, plus super se ljubi, minus smara me ljubomoran je, minus muva me onaj iz četvrtog 3. E pa tako nešto samo malo ozbiljnije. Ovako nećeš rešiti problem odmah, ali ćeš imati neki presek situacije.

Jedan od super načina da doneseš odluku je da se baciš u akciju i pričaš sa svima redom o onome što ti na srcu leži. Pa nađeš njih petoro koji su sada na prvoj, drugoj godini prava da ih smaraš da ti pričaju kako je na faksu (možeš i da upotrebiš naš model za intervju nalazi se u rubrici KAKO DO INFORMACIJA), pa nađeš i nekog ko je na privatnom pravnom faksu pa slušaš i pitaš, a utisci se sležu. Ili uhvatiš komšinicu što radi kao advokat u sudu da ti priča kako izgleda njen radni dan, koliko para prima (ako hoće da ti kaže- ne navaljuj!). Možeš i sa nekim kul profesorom da popričaš, možda on ili ona ima decu pa zna kako je njima bilo, ili sa školskim psihologom. I tako dalje, mogućnosti su neiscrpne. Samo, ne traži od tih ljudi da ti kažu šta da uradiš. Traži od njih informacije, i pusti da ti prođu kroz glavu, da se slegnu, i da vidiš kako bi tebi možda to prijalo. I na kraju odluku donosiš SAM/A!

Možda ti baš i nisi neki pričljiv tip, i ne voliš komšinicu, i ne znaš nikoga ko studira pravni, a i smara te sad da postavljaš pitanja i slušaš tuđe životne storije. Ok! Možda si ti više tip da sam/a sediš i misliš i kuvaš u sebi, i posle dobrog kuvanja odluka dođe sama od sebe. Ni to nije loš način, samo se pre kuvanja, snabdej namirnicama, tj. informacijama – ne moraš od ljudi, možeš sa interneta, informatora, novina ili već na neki svoj način.

Neki ljudi to «kuvanje» baš vole, pa su u fazonu da im se kuva nedeljama i mesecima, i samo prikupljaju informacije i informacije. Što i nije loše, jer one sve nađu svoje mesto, slože se, a onda odluka ispliva kao najprirodnija stvar. Samo, ČUVAJ SE! Ne odlaži samo radi odlaganja i da se ne bi suočio/la sa odlukom. To je skroz bez veze i time nećeš ništa postići. Mnooooogo je bolje da se sa odlukom suočiš što pre, posle ćeš imati mnogo slobodnog vremena. To odlaganje, koje izgleda kao bežanje od problema, na kraju se pretvori u to da odluku moraš da doneseš u poslednjem minutu i uvek je pitanje koliko je dobra.

Postoji još jedan super način da doneseš odluku: probaj pa odluči. To je kao kad kupiš majicu u Zari. U garderobi je bila gužva i mrzelo te je da čekaš red, i onda si došla kući probala je sa omiljenim farmerkama i rekla «Daaaa, to je ta kombinacija» ili pak «Neee, kakva katastrofa». E pa tako možeš i sa fakultetom ili poslom, ili već nekom drugom odlukom. Npr. odeš na taj famozni faks, odeš na prvu godinu, ušunjaš se tamo, sediš i praviš se da si student, slušaš profesore, slušaš studente, pogledaš zgradu, oceniš koliko ti treba busom do njega, pogledaš kakvi su tipovi.....i sve ostalo što te interesuje. Može i ovako, prijaviš se na naš konkurs za shadowing i provedeš nedelju dana prateći u stopu nekog pravnika ili psihologa ili koga već želiš i izvidiš stanje iz prve ruke. Možeš i sve to da organizuješ samostalno, u sopstvenoj režiji.

Sigurno postoji još neki kreativan i dobar način da doneseš odluku, a kojeg se mi nismo još setili. Ako ti padne na pamet, javi....

Evo nekoliko simpatičnih vežbi-vodiča kroz donošenje odluke:
Lični Akcioni Plan – ime mu je rogobatno i zvuči kao neka fraza iz usta političara u udarnom dnevniku, ali ako pogledaš unutra videćeš da je to papir sa pitanjima koje sebi postavljaš i daješ najbolje procene kao odgovor. To je vrsta mini plana na duži ili kraći period, kako god ti odabereš, a onda te formular sam vodi da odrediš korisne korake u ostvarivanju svog cilja. To zalepiš na zid i trudiš se da veći deo tih stvari ispuniš, zbog sebe, a ne zbog mame, tate, profesora, komšinice... I kada privedeš kraju ono što si tu sebi zacrtao/la onda praviš novi i polako osvajaš planinu. Pogledaj unutra.

Izbor 1 – opet još jedno nekreativno ime. Tu imaš jednu tabelicu, sa jedne strane smisliš oko 4 izbora koja te muče (do 4 faksa između kojih se dvoumiš, karijere, konkretnih poslova  koje za sebe planiraš ili imaš u vidu....mislim da su svi razumeli), a sa druge strane staviš do 10-tak kriterijuma, po tvojim merilima, naravno. Nešto što je tebi bitno. Npr. ako je posao u pitanju to može da bude sledeće: plata, fleksibilnost radnog vremena, mogućnost napredovanja...A ako je faks u pitanju npr: težina studija, udaljenost, broj drugova/drugarica koji takođe idu tamo, dužina trajanja, mogućnost zaposlenja posle završetka, skupoća studija.... Onda svakom svom izboru daš ocenu po svakom kriterijumu koji si izabrala/o i onda im prosto sabereš ocene i dobiješ neke skorove. Nije toliko bitan taj broj koji ćeš na kraju da dobiješ koliko sam proces kroz koji prolaziš razmišljajući o svemu tome. Pogledaj unutra.
Izbor 2 – već niko više nije iznenađen (moraću da raspišem konkurs da učinim ovu rubriku kreativnijom). Slično prethodnom, izabereš neke opcije između kojih se dvoumiš. Staviš ih na papir na jednu stranu, a na drugoj svaku od njih raščlaniš na pozitivne i negativne strane. Kada popuniš formular, sedneš malo staviš prst na čelo i zamisliš se nad sadržajem, i moliš onog odozgo da te prosvetli (krajnje egzaktna metodaJ). Pogledaj unutra.

Savremeno društvo u kojem živimo naziva se informacionim društvom, baš zato što informacije u njem predstavljaju osnovnu vrednost i robu. Informacija je onda ključ uspeha. To važi i za tebe i tvoju budućnost i tvoje planove. Kada skupiš dovoljno bitnih i odgovarajućih informacija sa pravog izvora, stvari će ti biti jasnije, pa ćeš i sam/a znati bolje:

 

ŠTA ŽELIŠ, A ŠTA NE ŽELIŠ ŠTA MOŽEŠ, A ŠTA NE MOŽEŠ KOJI SU TI PUTEVI OTVORENI NA KOJI NAČIN

 

Za početak veoma je važno da upoznaš sebe. Možda zvuči malo isprazno, jer svi smatramo da makar poznajemo sebe. To, međutim, znači da se intenzivno baviš sobom, da se trudiš da upoznaš i razumeš svoje osobine, sklonosti, veštine, znanja, interesovanja i vrednosti koje će ti biti bitne za posao i karijeru. To je značajno za samu/og tebe, jer ćeš sebi pomoći u pravljenju izbora. Pored toga, bitno je i za ceo proces organizovanja tvoje buduće karijere. Ako poznaješ sebe bolje ćeš sa sobom upoznati druge ljude - one koji treba da te zaposle u budućoj firmi, ili ljude koji treba da te prime na fakultet, kurs, seminar... U tom smislu jako je bitno da umeš da daš dokaze svojih osobina. Objektivne dokaze. To su na primer događaji koji pokazuju tvoju kreativnost, odgovornost..., ili aktivnosti ili konkretni primeri tvoga rada, koji to dokazuju. Ovde ćeš naći jedan mali test koji se zove Ko sam ja. On sadrži niz nekih osobina koje možda baš ti poseduješ. Kada pročitaš tu listu, zaokružiš one osobine koje imaš potrudi se da ih na neki način dokažeš, daš primere kada si imao priliku da ih ispoljiš, a onda u tom procesu izaberi pet osobina koje smatraš da su ti najbolje, pet tvojih favorita. Detaljno objašnjenje imaš unutra. Pogledaj i pomoć za esej u rubrici studiranje u inostranstvu.

 

Kada istražiš sebe donekle (samo donekle jer to je trajan proces, zato što se svako menja tokom vremena), možeš da se baciš na istraživanje okoline. Na to da prikupiš što je moguće više informacija o svim onim stvarima koje te interesuju, a vezane su za tvoju budućnost i tvoju karijeru. To su pitanja o raznim mogućim poslovima koje bi voleo/la da radiš, o fakultetima... U tom smislu možeš da koristiš sve formalne i neformalne izvore informacija (informatore, novine, časopise, različite osobe) uključujući internet. Evo još neke pomoći u tom pravcu. Ovde ćeš nači dva upitnika, oni mogu da ti pomognu u traženju informacija za budući posao ili fakultet/višu školu. Kada nađeš neku osobu koja studira fakultet o kojem ti razmišljaš ili radi posao o kojem ti sanjaš, uzmi jedan od ova dva upitnika (obrazovanje / posao) i postavi joj pitanja iz upitnika a onda na pomoćni list izvuci zaključke i informacije koje ti mogu biti od pomoći.

Test "Ko sam ja?" Lični akcioni plan Test preduzetništva Upitnik za posao Upitnik za izbor faksa Izaberi karijeru Izaberi profesiju

KARIJERA = PUT ILI NAPREDAK KROZ ŽIVOT POSEBNO VEZANO ZA UČENJE I ZAPOSLENJE / NIZ ZANIMANJA I POSLOVA KOJE OSOBA IMA TOKOM SVOG RADNOG VEKA

NEKADA

Tradicionalno viđenje karijere predstavlja se i kao “model merdevina”. Odnosi se na postepeno hijerarhijsko napredovanje u profesiji ili unutar firme gde je neko zaposlen. To znači da neko završi školu/fakultet, zaposli se u firmi kao službenik najnižeg ranga i onda polako godinama napreduje u rangu i plati sve do trenutka dok ne pođe u penziju iz iste firme u kojoj je i započeo/la karijeru.

Međutim takvih je poslova sve manje!

Ovakvo viđenje i ovakva karijera odgovarala je tadašnjem društvu i njegovom uređenju. Međutim, danas živimo u drugačijem društvu!

Ovakva definicija je pomalo elitistička. Samo određeni ljudi su imali karijere (karijera u vojsci, lekarska karijera, službenička karijera), a većina je imala samo posao (vaspitač, vozač, radnik, naučnik), mnogi nisu imali ni posao.

U to vreme, kada završiš školu za jedan zanat ili struku pretpotstavljalo se da ćeš se time baviti celog života. I najčešće je tako i bilo.

 

SADA

 Kao što već rekoh, danas živimo u drugačijem društvu! Takvih poslova za ceo život je sve manje!

Savremeno shvatanje karijere je da ona predstavlja putovanje kroz život. Putovanje od tačke A do tačke B. Početna tačka je tvoj ulazak u «sistem», sa predškolskim ili prvim osnovne, a krajnja tačka je penzija, a za neke ljude čak ni to (jer mnogi i posle penzije rade različite korisne stvari i tako privređuju).

Taj put je DUGAČAK, ZANIMLJIV, ČESTO NEPREDVIDLJIV, PUN USPONA I PADOVA, ZAOKRETA....i nikako se ne može predstaviti merdevinama.

Kažu da u savremenom društvu čovek za života promeni u proseku 6 poslova. Mnogi promene i više. A osim poslova često ljudi promene i profesije. (OBJAŠNJENJE???? posao/profesija)

Došlo je do velike promene u «dogovoru» između pojedinca i poslodavca i njihovog viđenja obaveza koje imaju jedni prema drugima. Nekada taj dogovor je bio onaj dugoročni, zasnovan na sigurnosti i međusobnoj lojalnosti. Ti se posvetiš firmi, provedeš ceo radni vek u njoj, naučiš taj posao i obaveze ti se uglavnom ne menjaju, već uvek radiš to nešto isto, a za uzvrat imaš sigurnost, znaš da uvek imaš posao i platu.  Sada već, taj «dogovor» je pre kratkoročan, zasnovan na razmeni koja traje nekoliko godina ili čak meseci i podrazumeva mnogo manje «beneficija». Čak i kada se neko zaposli na duži period, tu sigurnost koju je dobio/la (znajući da neće izgubiti posao) trampio/la je za to da poslodavac može mnogo više da upravlja njegovim/njenim poslom, da mu stalno menja obaveze  pa čak i radno  vreme i radno mesto.

Dakle, nesigurnost poslova se veoma povećala. Osoba često menja radno mesto, nekada je primorana da se bavi nekim zanimanjem o kojem ranije nije ni sanjala. Zato se na to treba na vreme pripremiti i prilagoditi.

 

Sve je bitnija sposobnost đaka da osmisle svoj obrazovni put, ustanove svoje obrazovne ciljeve i izaberu odgovarajuće obrazovne programe (škole, fakultete, kurseve, poslediplomske..). Poslodavci sve više cene radno i obrazovno iskustvo koje se stiče nezavisno od formalnog obrazovanja, a to je ono koje se stiče u toku slobodnog vremena. Tri oblasti – rad, obrazovanje i slobodno vreme – teže da se sastanu u istoj tački.

Od osobe (tj. tebe) to zahteva da preduzmeš veću odgovornost za razvoj sopstvene karijere. A ta odgovornost podrazumeva stalnu improvizaciju, stalni napredak i tako do kraja života.

Sigurnost ne leži u tome da nađeš posao (i gotova stvar), već u tome da si zapošljiv/a tj. da uvek možeš da nađeš novi posao. A to znači da si opremljen/a ZNANJEM, VEŠTINAMA, INFORMACIJAMA….