Kako da štedim? Koji kredit za stan je najpovoljniji? Da li da kupujem automobil na lizing? Ovo su samo neka od pitanja sa kojima će se većina vas jednog dana susresti i da biste umeli na njih da odgovorite i opredelite se za finansijski najpovoljniju alternativu neophodno je da razumete pitanje, odnosno ste u stanju da ga "pročitate".

Posledice u slučaju pogrešnog izbora mogu biti veoma skupe (npr. promena kamatne stope kredita za stan od ‚‚samo“ četvrtine procenta, može vaše ukupne troškove za stan povećati za više hiljada evra) čime donošenje ovakvih odluka dodatno dobija na težini. Naravno, olakšavajuća je okolnost da odluku ne morate donositi sami, štaviše veoma je poželjno da se konsultujete sa nekim ko je upućeniji u problematiku od Vas.

Finansijska pismenost ne znači da bi svi trebalo da budemo nekakvi bankarski eksperti.

Ona podrazumeva svest o složenosti ‚‚finansijskog sveta“, njegovo najosnovnije razumevanje, kao i razumevanje odluka koje smo primorani da donosimo i sposobnost/upornost da se prikupe relevantne informacije o mogućim alternativama pre donošenja odluke.

Kako ovo može delovati malo apstraktno sledeći primer bi mogao da malo razjasni stvari. Recimo da imate 5 hiljada evra koji vam u nekom doglednom vremenu neće biti potrebni i želeli biste da ih uložite. Možete samo odneti u banku preko koje primate platu, oročiti ih, i jednostavno bez udubljivanja završiti sa tim. A možete i reći sebi: hajde da vidim koje su mi alternative.

Mogu da ih uložim u dinare ili u devize.

U dinarima mogu da štedim:
•    u banci
•    u investicionom ili penzijskom fondu,
•    direktno u akcijama na berzi

U evrima mogu da štedim:
•    u banci
•    u obveznicama
•    kroz životno osuguranje

Ako se odučite za npr. investicioni fond onda vidite u koji konkretno fond da uložite, da li onaj rizičniji sa većim potencijalnim prinosima ili u onaj manje rizičan, ili u oba isl.

U trenutku kad odlučite da tih 5 hiljada evra sklonite sa strane i negde ih uložite vi ne morate znati kolika je tačno referentna kamatna stopa, šta je EURIBOR ili kolika je promena vrednosti berzanskog indeksa Belex15 u 2009. godini. Ono što bi trebalo je da, kad nakon istraživanja i konsultovanja donesete odluku, umete, prvenstveno sebi, da objasnite zašto ste se opredelili baš za određeni investicioni fond, a ne za npr. štednju u evrima u banci.

Istraživanja u finansijski najrazvijenijim zemaljama poput Japana ili SAD pokazuju da i tu, gde je finansijska edukacija na znatno višem nivou, visok procenat ljudi ne razume najosnovnije finansijske instrumente u kojima se zadužuje ili štedi. Procenat je dodatno visok u siromašnijim slojevima, a paradoks je da je upravo njima to znanje potrebnije (za razliku od našeg primera, oni se zadužuju).

U svetu u kojem se "trči da bi se ostalo na mestu", gde je i nečinjenje, odluka koja može imati potencijalno visoke posledice (npr. nevođenje računa o dodatnoj štednji za starost), od nas samih zavisi kako ćemo se nositi sa neizbežnim finansijama koje nas više ili manje dotiču. Vremena u kojima je bilo manje alternativa zbog nerazvijenosti tržišta, kao i ona gde se mahom neko drugi (država) starao o tome umesto nas su prošlost. Ignorisanje te činjenice i ne prihvatanje sopstvene odgovornosti za stvari koje nas direktno dotiču, može biti veliki problem, ne samo vezano za finansijsku pismenost, već i mnogo šire.

Autor: Aleksandar Štajner

Sve slike preuzete sa: http://weheartit.com

Sledeći tekst: Štednja - Kako? Da nisam ja malo mlad za to?

Bilo da želiš da ostvariš svoju karijeru kao profesor u srednjoj školi ili kao top menadžer nekog uspešnog biznisa, korisno je da znaš koje vrednosti ima tvoj poslodavac, koju radnu etiku „fura“, i šta sve očekuje od tebe.

Period koji obuhvata prelazak iz škole u svet rada se zove tranzicija. To je vreme turbulentnih i važnih životnih promena, koje mogu delovati stresno na mladu osobu. Jedan od faktora koji tome doprinose jeste i nepripremljenost na pravila i vrednosti koje vladaju u poslovnom okruženju. Te vrednosti su često drugačije od onih koje vladaju u školi. U školi se od tebe očekuje da budeš miran, pažljiv, da se ne smeješ i da što manje pričaš. Radno okruženje zahteva neke veštine i nosi brojne izazove.


Evo liste stvari koje se na početku očekuju na gotovo svakom radnom mestu:

Ova lista se može širiti u zavisnosti od specifičnosti radnog okruženja.

Radna etika u bankama će podrazumevati poštovanje propisanog kodeksa oblačenja i upravljanje novcem u skladu sa važećim propisima i bez manipulacije.

Etika lekara i advokata im neće dozvoliti da ugroze privatnost podataka koje dobijaju od svojih klijenata i pacijenata, i tako dalje.

Takve stvari koje su karakteristične za neku profesiju ćeš naučiti vremenom i tokom daljeg obrazovanja. Poštovanje liste koju smo naveli će ti u svakom slučaju olakšati snalaženje tokom prvih radnih dana i poštedeti te grešaka.

Srećno!

Autorka: Jelena Manić, koordinatorka Centra za vođenje karijere i savetovanje Beogradske otvorene škole

Slike: weheartit.com

Često pravimo izbore i donosimo odluke u vezi sa stvarima koje će nam odrediti budućnost, kao što je izbor posla. Ukoliko se radi o velikim odlukama, one bi po pravilu trebalo da budu u skladu sa našim vrednostima. Iako deluju apstraktno, vrednosti na veoma jasan i konkretan način utiču na naše ponašanje, naše izbore i odluke.

Vrednosti se mogu opisati kao neko naše uopšteno verovanje o tome šta je dobro, ispravno, korisno, vredno odnosno suprotno – loše, pogrešno, nekorisno, bezvredno.

Pošto je vrednost dosta uopštena ona se zapravo sastoji od više stavova koji su međusobno povezani.



Kako će tvoje vrednosti uticati na tvoju karijeru? Na mnogo načina:

• Da li si osoba koja duboko veruje u hijerarhiju kao poredak, ili smatraš da se bolje snalaziš u nekom „opuštenijem“ okruženju?
  
  
• Da li je fleksibilno radno vreme za tebe imperativ ili si veoma prilagodljiv/a na striktno radno vreme od 9 do 5?
  
  
• Da li smatraš da ljudi bolje funkcionišu u radnom okruženju i više pružaju kada su obavezani na poslovni dres kod ili misliš da ljudi moraju da imaju slobodu izbora sopstvene odeće i u konvencionalnim poslovnim prilikama?
  
  
• Da li smatraš da je jako bitno kakvog je kvaliteta proizvod ili usluga (šta god to bilo) koje firma za koju radiš nudi ili smatraš da je samo bitno da si ti deo nekog sistema, da dobro radiš svoj posao i dobijaš za to platu?

Naravno, tu su i mnoga druga pitanja čiji odgovori čine jezgro tvojih vrednosti. Upoznavanje i prihvatanje sopstvenih vrednosti od velikog je značaja za snalaženje na novom radnom mestu. Tako možeš lakše da upoznaš specifičnu poslovnu kulturu koja vlada u tvom novom radnom okruženju i radnu etiku koju poštuju zaposleni.

Autorka: Jelena Manić, koordinatorka Centra za vođenje karijere i savetovanje Beogradske otvorene škole