Nova godina je internacionalni praznik, celu planetu trese praznična groznica, euforija dostiže vrhunac na novogidišnje veče - 31. decembra.
Najluđa noć dočekuje se sa velikim nestrpljenjem, svi imamo planove kako ćemo sa stilom ispratiti staru godinu, a u novoj okrenuti novi list, neizbežne su novogodišnje odluke kako ćemo više učiti, voditi zdraviji život, sedeti manje na netu... iako su mnoge od ovih stvari svima poznate, i ceo svet slavi Novu godinu, svaka kultura ima svoje običaje i verovanja vezane za ovaj praznik. U ovom tekstu ću te upoznati sa 10 interesantnih činjenica u vezi sa ovim praznikom, koje nam dolaze iz celog sveta.
1. Zabeleženo je da je Vavilon prvi slavio doček Nove godine i opraštao se sa starom. Vaviloljani su sastavljali liste novogodišnjih odluka, ali otkako je ova tradicija počela, poznato je da se većina novogodišnjih odluka ne sprovede u delo, sa druge strane onima koji uspeju svaka čast! Važan je duh i dobra volja!
2. Austrija, Italija, Nemačka, Španija, Francuska i još neke katoličke zemlje Novu godinu nazivaju Silvester, a ime se vezuje za papu Silvestera I, koji je umro 31. decembra. Silvester I bio je papa za vreme vladavine rimskog cara Konstantina - prvog imperatora hrišćanina.
3. Novogodišnja noć i početak nove godine prate mnoga verovanja, tako da se te večeri jedu određene namirnice za koje se veruje da donose sreću i pospešuju napredak. Tako se u Španiji dok sat otkucava ponoć uz svaki otkucaj pojede po jedno zrno suvog grožđa, a svako zrno simbolizuje jedan od meseca u godini. Jede se dvanaest bobica za dvanaest meseci sreće. Ova tradicija postoji još i u Peruu, o čemu više možeš da pročitaš u našem tekstu o tradicijama u vezi sa Novom godinom u različitim kulturama.
4. Za Novu godinu ne valja jesti piletinu jer kokoške čeprkaju u mestu i ne kreću se napred, pa se ova hrana izbegava da ne bismo i mi čitave godine čeprkali u mestu.
5. U novogodišnjoj noći Nemci gataju. U vodu se sipaju istopljen metal ili olovo, a oblici koji se dobiju kazaće kakva će biti predstojeća godina.
6. Praznik Nove godine se u Japanu naziva Šogatsu. Ovo je najvažniji praznik u godini. To je vreme za porodicu i druženje, deci se poklanjaju paketići sa novcem, a u ponoć zvona svetilišta širom Japana odzvanjaju sto osam puta što simbolizuje sto osam ljudskih slabosti kojih se Buda oslobodio.
7. Kina se služi lunarnim kalendarom, tamo Nova godina stiže prvog punog meseca između 20. januara i 20. februara. Proslava Nove godine traje dve nedelje, a slavlje je zapravo u čast proleća i buđenja života. 15. odnosno poslednjeg dana slavlja održava se festival lampiona, kada se puštaju lampioni koji sa sobom odnose sve loše iz prethodne godine. Lampioni su crvene boje što treba da donese sreću.
8. Pravljenje velike buke i ispaljivanje vatrometa i raketa za vreme novogodišnjih proslava ranije je imalo ulogu da zaplaši zle duhove i zaostalu lošu sreću iz stare godine.
9. Nova godina ne može biti dočekana bez vatrometa. Sidnejski vatromet u novogodišnjoj noći jedan je od najpoznatijih simbola proslave Nove godine. Vatromet se ispaljuje iz luke, a prizor je veličanstven kada nebo iznad Opere bude obasjano hiljadama varnica. Pogledaj kako je izgledao prošlogodišnji vatromet, a svake godine možeš uživo da pratiš proslavu Nove godine u Sidneju preko live stream-ing na Jutjubu. Kod njih će doći Nova godina kada kod nas bude 14 časova 31.12.
10. Postoji i verovanje da će osoba koja prva nekog drugog zgazi u Novoj godini imati sreće, pomalo bizarno.
Za proslavu Nove godine zaista su vezane razne praznoverice, ali važan je duh praznika i veselje koje donosi, malo čepanja i crvenog rublja nikom nije škodilo, a i ko ne voli suvo grožđe svakako može preživeti tih dvanaest bobica zarad „sreće“. Uživanje u atmosferi i osećaju povezanosti ono je što izjednačava sve one koji proslavljaju novi početak bez obzira na datum ili način proslavljanja, zato samo napred i s osmehom!
Autorka: Bojana Cvejanov
Fotografija je preuzeta odavde.