Naš najpopularniji filmski festival, pogotovo među publikom, u svom izdanju pod brojem 45 nudi veoma raznovrsan program. Čini se da je ova godina bila filmski bogata, pogotovo kad uvažimo činjenicu da su velika imena kinematografije bila vredna i snimala onoliko koliko bi trebalo. Stoga, upriličeni smo da ove godine pogledamo filmove Emira Kusturice, Martina Skorzeseza, Vima Vendersa, Džima Džarmuša, Ang Lija, Azgara Farhadija, Gzavijera Dolana i mnogih drugih.
Ono što je jedna od rana savremenog doba filma je i skidanje filmova sa torenta. Gledanjem na malim ekranima, pogotovo tih velikih holivudskih ostvarenja, gubi se osećaj za remek delo i film gubi na svom značaju. Zato su ostvarenja koja su kandidati za nagradu američke filmske akademije uveliko već pogledana, ali oni pravi filmofili će sačekati Fest da bi pogledali takve filmove. Da ne bih ulazio u zapećak holivudskih ostvarenja, ukratko ću izdvojiti nekoliko filmova sa autorskom notom, to su „Tišina“ koja podseća na Kurosavina ostvarenja, zatim „Mančester na moru“- osećajna priča o gubitku i borbi sa nepredviđenim okolnostima i „Mesečina“ - art house priča o odrastanju marginalaca u Majamiju i vickasti prikaz korozivnosti zapadnog sistema, štetnim uživanjima i silovanju, starog lisca Verheofena pod nazivom „Elle“.
Pre svih preporuka, ne smemo zaboraviti da napomeno prateći program, koji je ove godine veoma bogat. U okviru tog programa biće prikazano nekoliko veoma kvalitetnih filmova u kojima učestvuju gosti ovogodišnjeg Festa.
Takođe važno je napomenuti, za ljubitelje istočnjačke kinematografije zasnovane na stripovima i žanrovskoj književnosti, na Festu se uvek može naći nešto i za njih. (Train to Busan, Wailing, Creepy) Ako dobro tražite, videćete, program se nalazi ovde.
Tradicija kaže da se najbolji filmovi nalaze u takmičarskom programu, neki od tih filmova se skoro svake godine nađe u konkurenciji za Oskara za vanameričko područje.
Kada je reč o programskim celinama, Fest svake godine uvodi inovaciju, tako, uz Jugoslavovu želju da Fest postane glamurozan festival (uvođenjem crvenog tepiha i nagrade Beogradski pobednik), imamo program Fest 45 Gala koji na prvi pogled promoviše visokobudžetne i, nadamo se, kvalitetne filmove, a tu je i program za mališane pod imenom Fest plazma.
Karte su uveliko u prodaji, ali se (iz iskustva) i ovih dana mogu pronaći karte za vaše favorite. Naravno karte se prvo rasprodaju za večernje projekcije u Sava centru i DKC-u, ali se za prepodnevne i popodnevne projekcije karte mogu kupiti i u toku festivala.
A sada, imamo želju da ti preporučimo neke od filmova za koje sam siguran da su pogodni za dopadanje.
Pored ona tri koja su navedena na početku teksta, red je da se počne od naše kinematografije.
Festival će biti otvoren projekcijom pompeznog i dugo najavljivanog - „Na mlečnom putu“. U ovom filmu glavne uloge igraju Emir Kusturica i Monika Beluči, koja će biti gošća festivala.
Iz Berlina stižu samo pohvale o filmu Bojana Vuletića „Rekvijem za gospođu J.“. Film je dobio epitet kafkanijanskog, jer gospođa J. (Mirjana Karanović) pokušava da se ubije, međutim jedan dokument joj je potreban da bi to učinila.
Tu je još nekoliko plodova naše kinematografije, kao što su „Vetar“, „Svi severni gradovi“ (Ova dva filma smo već imali priliku da pogledamo na jednom drugom festivalu). Posebno bih spomenuo film „Slepi putnik na brodu ludaka“, povratak našeg velikana Gorana Markovića, koji govori o boravku Petra Kočića u duševnoj bolnici u Guberevcu.
Ako smo već ovako počeli, od nas samih, onda ćemo nastaviti u tom tempu, tako da slede preporuke filmova iz regiona. Opšte je poznato da „filmski zamah“ vlada u Grčkoj (grčki novi talas), Mađarskoj i Rumuniji. Naravno, Hrvatska je Festu dala nekoliko hitova (prošle godine Zvizdan je bio hit festivala). Dalibor Matanić će nam ove godine predstaviti dva svoja dela, od kojih je jedno omnibus. Iz Makedonije nam stiže ostvarenje Radeta Šerbedžije, gledaćemo slike iz Drugog svetskog rata u „Oslobađanju Skoplja“.
Grčki film „Toplotni udar“, opisan je i kao art house i kao populistički. Priča prati doktora koji radi na grčkom ostrvu, suočen sa neostvarenošću svog života. Iz pasivnosti ga bude leto i devojke. Nosi epitet vrlo atmosferičnog filma, sa sjajnim prikazima grčkih letovališta i galebovima zapaženim u sporednim ulogama.
Mađari koji već godinama snimaju zapaženo, ove godine na Fest donose svojevrsni triler o hendikepiranim ubicama sa naslovom „Ubica iz kolica“.
Asocijacija na najveći beogradski filmski festival oduvek su bili i ruski klasici, pretežno u takmičarskom programu. Ove godine je u takmičarskom programu „(M)učenik“. Ovo je priča o važnim pitanjima u školstvu, seksualnom obrrazovanju i posledicama kritičkog razmišljanja. Van konkurencije je i crno bela, kažu sa izrazirom aromom sinematografska priča o „tri ratna havera“ i odlukama o stranama u ratu. U programu Fokus Evropa, nalazi se film pod nazivom „Viking“ a s’ obzirom da je ova kultura popularna ovih dana, nesumnjivo je da će ovaj film biti posećen.
Biće tu i dva filma filmskih velikana i predvodnika generacija, a to su Vim Venders i Džim Džarmuš. Vim će prikazati film „Divni dani u Aranhuezu“ koji će (nije sigurno) biti prikazivan samo u 3D tehnici, a jedna od zanimljivosti je ta što u filmu epizodnu ulogu igra i Nik Kejv. U filmu slušamo opušteni razgovor muškarca i žene uz jak vizuelni doživljaj, treba verovati Vendersu.
Džim Džarmuš, posle varijacije na temu dokumentarca, uradio je film pod nazivom „Paterson“, u kom pratimo život jednog vozača autobusa koji piše poeziju.
Još neki od favorita su i „Rođenje jedne nacije“ o propovedima robova u Americi i pobuni.
Tu su i „Potpuni stranci“, italijanska drama o tajnama između prijatelja koja je stekla veliku popularnost u Italiji.
Gledaćemo još jedan film velikana Xaviera Dolana „To je samo kraj sveta“. Dobra glumačka ekipa (Vinsent Kasel, Marion Kotijar) obećava da je film dobar. Poznati pisac se vraća u svoju rodnu kuću u kojoj raste netrpljevost.
Iranac, koji je postavio možda i standard što se drama tiče, donosi nam film pod naslovom „Trgovački putnik“ , gde jedan slučajan događaj, kada stranac zatiče ženu u kupatilu, potpuno menja život mladog bračnog para.
Special mention:
- Safari, za ljubitelje antropologije;
- S for Stenli, dokumentarac o vozaču Stenlija Kjubrika i o njegovoj intimi;
- Hartston, o uticaju prirode Islanda;
- Malarija, život devojčice sa uličnim muzičarima;
- Počasni građanin, kada se pisac malo zanese pa piše o svojim sugrađanima;
- Čovek sa hiljadu lica, priča o jednom od najvećih špijuna, Fransicku Peazi;
- 76 minuta i 15 sekundi sa Arasom Kjarostamijem, pratimo kreativni život umetnika;
- Kuća kraljevog namesnika, priča o čoveku koji je bio zadužen da vrati Indiju indijskom narodu.
Filmova je mnogo, a vremena je malo. Nesumnjivo je da je umetnički tim festivala ove godine izabrao za svakog po nešto. Prošetajte do bioskopa i uživajte, jer film nije film dok se ne pogleda u bioskopu, a Fest nam donosi ono najbolje iz celog sveta, šteta je propustiti takvu priliku.
Autor: Bogdan Panajotovski
Fotografija je preuzeta odavde.