Balkan bez mržnje - Kako promeniti sve(s)t?

Kako reagujemo kada u svojoj blizini primetimo govor mržnje ili nasilje? Da li svi šetamo ulicama sa slušalicama na ušima, stavljajući preko očiju naočare kroz koje ništa ne možemo videti, a preko usana lepljive trake da slučajno ne izgovorimo glasno ono što nam se ne dopada i time iskoračimo iz mase onih koji nikada ništa nisu uradili?

Po tom principu funkcioniše svet koji je kreiran filmom prikazanim na reigonalnoj promociji u Podgorici u bioskopu Cineplexx.

“Održana je regionalna promocija filma “SIGEMBR” i projekta “Balkan bez mržnje”. Ja sam, kao koordinatorka iz Crne Gore, prezadovoljna, prije svega timskim radom NVO 35 mm i partnerskih organizacija i ono što je moglo da se vidi jeste zadovoljstvo učesnika samog projekta. Takođe sam zadovoljna odzivom, jer u publici nisu bili samo mladi ljudi, već različite generacije, što mi se jako dopada. Film je znači uspio da približi te generacije i nadam se da će ih podstaći na razmišljanje o generacijskom jazu, koji je, takođe, još jedan od povoda za mržnju.”, istakla je Kristina Ćetković koordinatorka projekta “Balkan bez mržnje” nakon promocije.

Film se bavi temom ksenofobije, u kome likovi izražavaju najopisnije oblike mržnje prema svemu što im je nepoznato i drugačije, pri čemu glavni lik ne pronalazi u sebi snagu da se bori protiv toga. Ovim desetominutnim ostvarenjem prikazan je potencijalni scenario, koji lako može postati deo našeg iskustva, ukoliko se na vreme ne probudimo, dok gledaocu ostavlja prostora da razmisli o tome koja su eventualna rešenja ovog problema.

Poruka mladima: U redu je ako nisi saglasan/na?

Tokom proteklih par meseci organizovan je niz projekcija, koje su pratile radionice na kojima su mladi iz različitih zemalja kroz diskusiju izražavali svoja mišljenja i pokušavali da pronađu odgovore na pitanja kao što su: Postoji li lek za “Kseno-virus” i da li smo možda i sami, ne znajući to, zaraženi?

“U suštini, ono što sam definitivno primjetila na radionicama je koliko zapravo mladi ljudi traže ovako nešto, a da toga nisu ni svjesni, jer u toku radionica prosto izbiju neki njihovi problemi vezano za vršnjačko nasilje, za nerazumjevanje sredine, za online prostor, za sve više rastući broj problema vezanih za različite sredine i različite medije. Negde ni sami ne shvataju koliko su im potrebne ovakve stvari. Koliko im je potreban neko da im da vjetar u leđa i da im kaže - zapravo je u redu da nisi saglasan sa nekim stvarima koje primjećuješ u svojoj svakodnevici i da se boriš protiv njih. Zaista, imali smo fantastičan odziv i fantastične reakcije od mladih ljudi. “- navodi Anđela Đurašković, članica NVO 35 mm.

Ivana Srećković, takođe članica NVO 35 mm, istakla je da, iako smatra kako ova tema nije potpuno nova da se ljudi najčešće njome neće pozabaviti sve dok im se na neki način ne ukaže na postojanje problema:

“Prosto tema “Govor mržnje” je nešto što se pokreće već neko vrijeme, ali vidjela sam da, dok ljudima ne pustite nešto ovako oni ne razmišljaju o tome. Tek kada dođu na neku ili promociju ili prezentaciju (da pogledaju film u ovom slučaju), počnu da razmišljaju da li je to nešto što ja radim, da li je nešto meni bilo urađeno, kako sam trebao da reagujem?“

Kako se snimao SIGEMBR

Film je nastao tokom desetodnevnog treninga u Prčnju na kome je bilo između trideset i trideset pet učesnika iz sedam različitih zemalja.

“Tokom trajanja treninga smo se, prije svega zabavili, ali smo i dosta toga naučili. Naučili smo nešto jedni o drugima, kao i o različitim “backgroundima” ostalih zemalja i učesnika i to smo sve iskoristili kako bismo napravili ovo što smo danas prezentovali. Što se tiče samog snimanja, naglasila bih da je film amaterski, tako da smo svi radili na stvaranju, prije svega ideje, a zatim i na pisanju scenarija, preko glume, snimanja, montaže i na kraju do promocije u svim ovim zemljama. “- nastavlja Srećković.

Prema rečima Anđele Đurašković neverovatno je koliko toga su uspeli da urade za samo deset dana, dok je prvih nekoliko dana bilo predviđeno za “team building” radionice, koje smatra izuzetno važnim u smislu upoznavanja učesnika.

“Upravo zahvaljujući tome negde smo se dovoljno upoznali da bi znali na šta možemo da se oslonimo kod onog drugog i podelili se fino u timove tako da u svakom momentu možemo da funkcionišemo zajedno i da se nadopunjujemo međusobno. Mogli smo da radimo danju, ko je tako želeo, ili noću, ko je želeo da radi noću. Zaista bilo je vremena, prostora i razumevanja za sve.”

U nastavku, Ćetković je istakla kako će nastojati da u narednom periodu obezbede sredstva kojima bi projekat mogao biti nastavljen snimanjem nastavka filma, a kako bi time bili prikazani potencijalni načini kako se mržnja može zaustaviti.

“Ono na šta smo mi ponosni jeste da je ovaj film iskorišćen kao jedno sredstvo za učenje o zajednicama bez mržnje.“

Projekat je sproveden u saradnji sa Asocijacijom GEYC iz Rumunije, Centrom za omladinski razvoj PRONI iz Bosne i Hercegovine i omladinskim organizacijama Identities iz Italije, Green Spirit iz Grčke, Seiklejate Vennaskond iz Estonije i Idejnet klub iz Srbije, a uz finansijsku podršku programa Evropske unije Erazmus +.

08. Mar 2017.
Uredništvo
Poslednji tekstovi