Šoljica kafe zove na razgovor

Danas nastavljamo naše putovanje kroz istoriju omiljenog napitka. Verujem da dok ovo čitaš pored sebe imaš šoljicu čaja ili kafe. Uz nju neretko započinjemo dan, sklapamo prijateljstva i vodimo važne razgovore. Znaš li da je čak 60% osoba emotivno vezano za određenu šoljicu i kad je okrnjena od silne upotrebe ne usuđuje se da je baci, a čak 38% ljudi odbija da posluži drugima neki napitak  u svojoj omiljenoj šoljici. Fascinantno, zar ne? Na Minglu smo već pisali o nekim svojstvima kafe, a ovim tekstom ćemo samo zaokružiti priču ili bar pokušati, jer kafa samo otvara nove teme za razgovor. Kafa nije samo ritual, već je napitak koji  povezuje kulture i ruši socijalne razlike, a pored nafte predstavlja najdragoceniju robu.

Prvi zapisi o kafi datiraju u legendi o etiopijskom pastiru koji je primetio da njegove koze postaju „živahnije” kada obrste nepoznati grm. Pastir se kasnije i sam uverio u blagodeti novootkrivene biljke, koju je podelio sveštenicima u samostanu, a oni su je koristili da bi se održali budnim za vreme molitvi. Kafa pomešana sa  životinjskom masti, bila je dobar izvor energije za duga pešačenja.

U IX veku, kafa je prešla Crveno more i odomaćila se u Arabiji, gde je središte trgovine kafom postala Moka (po kojoj jedna vrsta kafe nosi ime).Arapi su strogo čuvali tajnu kafe, a svaki pokušaj krađe praćen je smrtnom kaznom. Ipak, Indusi su uspeli da prokrijumčare nekoliko zrna i sami počnu uzgoj kafe u Indiji. Indija je danas poznata po filter kafi koja je najpopularnija na jugu zemlje, a priprema se dugim kuvanjem uz pomoć specijalnog metalnog filtera.

Dvojica Sirijaca 1555. godine prvi put donose kafu u Carigrad. Kafa je ubrzo postala omiljeni napitak Turaka, ali i deo socijalne kulture. Uz kafu su se vodili razgovori, sklapali dogovori, a zbog postojanja dokolice vlasti su čak odlučile da zabrane konzumiranje kafe. Ipak, polovinom XVI veka otvara se prva kafana u Istanbulu. Nekako mi je uvek bio čudan izraz turska kafa, jer su u svakoj seriji Turci bili poznati po ispijanju čaja.Turska kafa često je začinjena cimetom ili karanfilićem, a ona tradicionalna služi se u ibricima uz ratluk. Običaj je da se kafa pije dugo, sa merakom. Kod nas je popularna turska kafa ili "domaća", a pritom se ne misli se na vrstu kafe već naziv, jer je kafa na naše prostore stigla preko Turaka. Karakteristika ove kafe je bogati crni talog koji ostane u šoljici ili džezvi nakon ispijanja kafe, a takođe u kafu se mogu dodati mleko i šećer. Ovaj ritual ispijanja kafe karakterističan je za narod Balkana.

Prodor kafe u Evropu počeo je Osmanskim osvajanjem. Kafa se najpre pojavila u Evropi na jugu kontinenta, tako što su je mletački trgovci dovezli u Veneciju zajedno sa duvanom. Venecija je predstavljala važnu trgovačku stanicu, a 1645. godine u Veneciji je otvorena prva kafana , a potom i u Milanu,Torontu i Đenovi. Kako je kafa dolazila iz muslimanskih zemalja,  konzervativni italijanski vernici tražili su od pape da je zabrani, jer su je smatrali pićem nevernika. Pre zabrane, papa Kliment VIII zahtevao je da proba kafu, i opčinjen njenim ukusom odustao je od zabrane. Italijani vole da popiju espreso s nogu iz tri gutljaja, bez šećera. Nepristojno je  predugo se zadržavati  za šankom i zauzimati mesto drugima. Neki od  najvećih svetskih proizvođača kafe potiču iz ove zemlje. Ne čudi podatak da je Italija na desetom mestu po broju ispijenih kafa godišnje.

Zbog turskih pohoda na Beč, krajem XVII veka omogućeno je da se veći deo Evrope upozna s kafom. Prva kafana u Beču otvorena je 1683.godine i to baš od strane jednog Srbina. Bečke dame su brzo prihvatile ritual ispijanja kafe. Danas Austrijanci vole da uživaju u Wiener Melange – vrsti kapućina koji je bogato ukrašen mlečnom penom.

Na zapad kontinenta kafa je stigla posredstvom holandskih trgovaca. U Engleskoj,prva kafana  otvorena je 1650. godine u Oksfordu, a do 1675. otvoreno je više od 3000 kafana u Engleskoj. Irska kafa specifična je po načinu pripreme a predstavlja mešavinu kafe i viskija. Ovu kafu prati i jedna stara legenda. Naime, jedne hladne zimske večeri u Limeriku su stigli Amerikanci koji su zatražili jaku kafu kojom bi se ugrejali. Ostatak priče već znate.

Francuzi  uz kafu najviše vole da konzumiraju kroasane ili sendviče. Obožavaju da piju espreso veći od 30 ml, a takođe je popularna i caffe au lait. Kafa je postala popularnija od vina u Francuskoj i čaja u Engleskoj. Nemci toliko drže do ritala ispijanje kafe te u ovoj zemlji postoji posebna reč koja označava trač partiju – kaffeeklatsch. Nemci ne biraju vreme da uživaju u svom omiljenom napitku, a uz njega obično vole da konzumiraju i neki slatkiš, te u svakom gradu postoji veliki broj lokala u kojima se služe kafa i kolači.

Stanovnici skandinavskih zemalja važe za najveće konzumente kafe na svetu, a prednjače Finci koji godišnje popiju više od 1500 šoljica kafe. Norvežani vole da uživaju u svom omiljenom napitku čak i kad planinare, a u njihovom rancu uvek ćete naći termos s kafom ili plinsku bočicu. Svež vazduh, prelep pogled i šolja kafe da upotpuni atmosferu, kud ćeš lepše.

Najveća količina kafe popije se SAD-u, koje su ujedno jedne i od najvećih proizvođača kafe.  Amerikanci vole da konzumiraju espreso, ali i druge napitke na bazi espresa, poput kapućina. Za njih ne postoji određeno doba dana za uživanje u omiljenom napitku. Prvi Starbaks otvoren je  1971. godine, a danas u svetu postoji preko  23.000 ovih espreso barova.

Evo još nekih zanimljivih činjenica o kafi:

- Afrika je poslednji kontinent koji je usvojio uzgajanje kafe, iako je to kontinent odakle je počela svoje putovanje. Krajem XIX veka, prve plantaže zasađene su u Tanzaniji i Keniji;

- Bah  je jednu svoju kantanu posvetio kafi;

- Dok je pisao Ljudsku komediju, Balzak je popio preko 50.000 šoljica kafe.

- Godine 1675. engleski kralj je naredio zatvaranje svih  kafana zbog sumnje da se u njima kuju zavere protiv njega;

- Najskuplja sorta kafe je kafa Luwak – izuzetno je retka, godišnje se proizvede mala količina kafe, 100 g se prodaje za 75 američkih dolara, dok se u Kalifornijskim kafićima prodaje za 5 dolara po šoljici, kako bi što veći broj ljudi mogao da je proba.Pravi se na ostrvima Sumatra, Java i Sulavesi, na kojima žive cibetke koje su dugo godina smatrali štetočinama, jer su se hranile plodovima kafe, sve dok naučnici nisu otkrili  da su one zaslužne za specifičan ukus kafe.

- Dve najpoznatije vrste kafe su arabika i robusta. Arabika je rasprostranjenija na svetskim plantažama kafe i obuhvata 75-80% ukupne svetske  proizvodnje, dok ostalih 20-25% čini robusta. Arabika ima veći stepen kvaliteta, osetljivija je na klimatske promene smatra se da vodi poreklo iz jugozapadnih predela Etiopije. Dostiže visinu do 5 m, potrebno je 7 godina da plod potpuno sazri. Robusta potiče iz centralnog dela Afrike i zapadnog  dela podsaharske oblasti, stabljika dostiže visinu do 10 m, potrebno je 10-11 meseci, da bi zrna sazrela. Vijetnam je svetski proizvođač robuste, dok je Brazil arabike.

Prema podacima Euromonitor Internationala između 75% i 100% populacije SAD-a, Meksika, Brazila, Norveške, Švajcarske i Finske pije kafu.Danas kafa može da se konzumira na svakom mestu, obogaćena raznim dodacima, samo još društvo da se skupi i šoljica razgovora može da počne. A koja je tvoja omiljena kafa?

Autorka: Mima Ryan

Deo informacija je preuzet sa ovog sajta.

Autor fotografije je Couleur.

24. May 2017.
Uredništvo
Poslednji tekstovi