Zemlja vatre i leda
Mesto gde se leti dan ne završava, a zimi ga skoro i nema, gde možeš napolju da se kupaš u vreloj vodi dok ti hladan vetar šiba u lice, gde ćeš iskusiti doživljaj i kontrast koji samo priroda može da da – dobrodošao/la na Island!
Island je ostrvska zemlja u severnom Atlantiku. Glavni grad Islanda je Reykjavik. Značenje imena glavnog grada je grad u kojem se puši te on ustvari predstavlja sedište svih dešavanja na Islandu. Island zauzima površinu od 103 000 m2 mada svi Islađani žive uz obalu. Razlog za takvim načinom života je unutrašnjost Islanda koja je ispunjena pokretnim ledenim masama koje nastaju na mestu gde se sneg godinama taloži i ne može da se otopi, odnosno glečerima, a Island je čak i dom najvećeg glečera u Evropi sa površinom od otprilike 9000m2. Čak i samo ime zemlje upućuje na tako nešto – Ice land odnosno ledena zemlja.
Zemlja na Islandu je dosta mlađa od evropskog kontinenta. Njena starost se procenjuje na 20 do 30 miliona godina dok je evropski kontinent duplo stariji. Upravo je zato priroda tamo veoma nestabilna, neobična i lepa te nije ni čudo što Island nosi epitet zemlja vatre i leda. Pored glečera u unutrašnjosti, Island je dom velikom broju vulkana. Oko 130 vulkana se nalazi na Islandu, a najveći i ujedno najpoznatiji vulkan zove se Halka. Njegova poslednja erupcija je bila 2000. godine, ali nije bila ni približno katastrofalna kao ona što se dogodila pre više od 200 godina. Tokom erupcija vulkana Laki 1783. godine život je izgubilo oko 25% populacije Islanda i smatra se najvećom zabeleženom erupcijom vulkana u istoriji čovečanstva. Vulkanske erupcije na Islandu se u proseku dešavaju na svake četiri godine. Priroda je uvek tu da nas podseti na to da, bez obzira koliko lepa bila, ostaje neukrotiva.
Ipak, Island je dugo bio nenaseljena zemlja, čak do devetog veka. Prvi stanovnik ostrva je bio norveški starešina Ingolfur Arnarson, a potom su na njega došli norveški, keltski imigranti. Zanimljivo je to da zemlja koju su utemeljili upravo Vikinzi danas nema ni vojsku ni mornaricu, čak šta više vatreno oružje na Islandu uopšte nije dozvoljeno, gde je stopa kriminala gotovo na nivou statističke greške.
Pored lednika i vulkana na Islandu se takođe mogu videti i polja lave, kao i mnogobrojni gejziri. Svakako jedan od najzanimljivijih je gejzir Strokkur. On na svakih deset minuta izbaci vodu i paru u visini od čak 25 metara! Takođe, Island je poznat po nebeskim predstavama kao što je Aurora Borealis odnosno fenomen severne svetlosti. Ali, ono što je turistima najzanimljivije je Plava laguna. Plava laguna je geometralna banja koja nudi uživanje u toplim mineralnim bazenima čije dno pokriva vulkanska lava. Voda je stalno zagrejana na 37-39 stepeni tako da uživaš u toplom bazenu dok je temperatura oko tebe otprilike 5 stepeni. Zanimljivo je to da je Plavu lagunu sasvim slučajno otkrio radnik lokalne fabrike koga je privlačila tirkizna boja te vode. Odlučio je da se okupa u njoj, svidelo mu se te mu je to prešlo u dnevnu rutinu da bi vremenom otkrio da su njegovi problemi sa psorijazom potpuno nestali. Naučnici su potom potvrdili lekovitost te vode i danas je ona prepuna turistima. Takođe, Island važi za zemlju sa najvećim brojem bazena, oko njih 160, čak i pored činjenice da vetar tamo konstantno duva te sve zgrade imaju neobične prozore sa izuzetno velikim oknima, a u njima su prozorčići i jedino se oni otvaraju.
Island ima najstariji parlament na svetu Althing osnovan 930. godine, a ono što je najzanimljivije je da su u njemu od samog početka potpuno pravo učešća imale i žene. Sloboda koju žene tamo uživaju najbolje dokazuje činjenica da one nisu u obavezi da kada se udaju preuzmu muževljevo prezime, a i Island je prva zemlja koja je imala ženu premijerku. Takođe, kod Islađana je zanimljivo da prezime dobijaju po imenu oca, te će se osoba čiji se otac zove recimo Jon prezivati Jonsson.
Islađani generalno važe za neformalan narod, jedni druge zovu isključivo po imenu, ali su veoma obrazovani. Smatra se takođe da prosečan Islađanin pročita četiri knjige na godišnjem nivou što je mnogo više nego u drugim zemljama. Ipak, većina njih veruje u vilenjake. Pored klime koja se kod njih bukvalno menja u minuti olakšavajuća okolnost im je da nemaju komarce. Na celom Islandu postoji samo jedan komarac kog čuvaju u tegli sa alkoholom. Takođe, oni su jedan od naroda koji baš zna šta znači reč sloga. Kada ih je zadesila ekonomska kriza iz koje je bilo gotovo nemoguće se izvući, oni su se ujedinili, smenili one koji su ih u tu situaciju i doveli, odbili da plaćaju dugove koje nisu napravili i sve privatne banke izbacili iz države odnosno nacionalizovali ih. Svakako narod na koji se treba ugledati.
Smatra se da je Island zemlja koja je poslužila kao inspiracija za roman Put u središte zemlje, a takođe služi kao jedna od lokacija gde se snima popularna serija Game of thrones. Ali nije jedino priroda Islanda u toj seriji. Čuveni strongmen, poreklom sa Islanda, Haftor Julijus Bjernson, tumači lik Gregora Klegejna u istoimenoj seriji.
Island je svakako zemlja neverovatne, neobične lepote koju vredi posetiti. Hiljade ljudi godišnje se zaljubi u nju. Zašto sledeći/a ne bi bio/la baš ti?
Autorka: Milica Zubac
Fotografija je preuzeta sa ovog sajta.