Ako Daleki istok ima dugu tradiciju, onda u njoj mora postojati i književnost, koja, ako ništa, unosi neobičnosti u naše čitalačko iskustvo. Da, ali to onda treba da bude nešto kratko, ne mnogo komplikovano i da se pročita u dahu. Rju Murakami! Dobra definicija svega pobrojanog u jednom imenu i prezimenu. Obožavan u savremenoj japanskoj kulturi, nalazi se na vrhu književne ljestvice i još malo iznad, jer za njega strani kritičari kažu da je renesansi čovjek za postmoderno doba.
Audicija
Što ne nađeš sebi novu ženu, ćale? Način je na koji nas Murakami uvodi u svoju priču, jer usamljenost više nema smisla, jer život mora nekako dalje da se kotrlja. Ali ženu nije lako naći, barem ne onu koja bi ispunjavala uslove srodne duše, a da se pritome sve desi na prvi pogled. Pa dobro! Audicija je pravo rješenje, ali onda ne može biti ljubav na prvi pogled, ali svakako, biće na prvi pogled fotografije koju prijavljena dostavi. E pa, to bi već moglo proći. Da, život je tako jednostavan, da prosto sve što zamisliš, ostvari se. Tražiš ženu. Više njih dođe. Ti odabereš i gotova stvar. To je ona strana priče za koju Aojama (glavni lik i mladoženja) suštinski zna da je jedino istinita, ali drugoj strani – kandidatkinjama bilo bi previše brutalno servirati takvu priču, jer prave brutalnosti dolaze tek na kraju romana. Zato Aojami pomaže njegov prijatelj producent, te oni raspisuju šatro kasting za glavnu glumicu filma. Pa da, sad sve izgleda primjerenije. Naročito onda kada Aojama pronađe pravu, jer baš tada će se, eto, ispostaviti da sponzori ne žele da podrže prvobitni projekat za film. I to je još jedna strana priče namijenjena za kandidatkinje, pardon, kandidatkinju. Asami, od svih ima, možda, najveći potencijal za glavnu ulogu Aojaminog filma tj. života tj. srodne duše. Samo što i ona iza sebe krije svoju stranu priče, za nju tako jednostavnu i dobro shvatljivu, a za njega, Aojamu, potpuno mističnu i nerazumljivu. Zato njena priča do samog kraja i ostaje zatamnjena strana iza koje se krije opsesija ludaka. To je opet neka druga strana koju Aojama o kandidatkinji(ama) ne zna ili ne želi da zna, pa misli da je život još uvijek preko audicije savršeno jednostavan. A onda obrt, o kojem odbijam da pričam, jer to već valja pročitati onako po murakamijevski, sa dozom njegove dinamike, te suptilno izraženog horora i jeze.
Autorka: Kristina Topić
Fotografija preuzeta odavde.
