Sport, kao vid fizičke aktivnosti koji najčešće sadrži takmičarski element, postoji od pamtiveka. Skoro svaki „klasični“ sport ima nekog svog pretka, koji je postojao još u antičko doba. Međutim, XX vek je doneo nešto sasvim novo u svet sporta, a to su ektremni sportovi. Njhovoj popularizaciji doprineli su TV i internet. Jedino tome slično što je postojalo i pre tzv. modernog doba su španske koride, iako se rivalstvo sa bilo kojim živim bićem ne podvodi pod definiciju ekstremnog sporta.
Mnogi tvrde da je njihova pojava, velikim delom, utemeljena na činjenici da u dvadesetom veku već uveliko nije bilo kuge, gladi, kolere i sličnih nedaća koje su opstanak činile neizvesnim. Ljudima je, posledično, bilo potrebno postojanje nečega što bi im moglo podići adrenalin. Drugi, pak, tvrde da je pridev „ekstremni“ ništa drugo do marketinški trik, koji je prolazio kod omladine s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina prošlog veka. Popularizaciji ekstremnih sportova je medijski najviše doprinela X games, ekstremna verzija Olimpijskih igara, 1995. godine.
Ono što distinktivno razlikuje ekstremne sportove od klasičnih je odsustvo rivalstva sa drugim učesnicima. Ovde se, ustvari, rivalstvo svodi na nadmetanje sa samim sobom – testiranje granica vlastite snage i izdržljivosti, a epitet „ekstremni“ najviše se odnosi na upravo takve uslove – sneg, led, u nekim sportovima čak igra sa vatrom, velike visine, velike dubine i slično.
Spisak ekstremnih sportova se iz godine u godinu i iz decenije u deceniju konstantno širi. Nabrajanje je zato uvek nepotpuno i svodi na najpoznatije, a to su: bandži džamping, snoubording, skejtbording, motokros. Pored ovih, koji su vrlo dobro poznati, postoje i:
1) Vojni fitnes – najčešće se praktikuje u Britaniji, a podrazumeva trčanje po kiši i izvođenje serije sklekova. Treneri su najčešće bivši ili aktivni vojnici;
2) BASE jumping – kako sama engleska skraćenica nagovešćuje (B – building/zgrada, A- antena/stub, S – span/most, luk, kupola, E – earth/zemlja), podrazumeva vid ekstremnog sporta u kome padobranac skače sa nepokretnih objekata, a većina BASE skakača su padobranci koji inače skaču iz vazduhoplova;
3) Wakeboarding – sportista se kreće po površini vode, stojeći na daski koja je vezana za konopac;
4) Bodyboarding – ili ono na šta mnogi misle pod pojmom „surfovanje“, vodeni sport gde pojedinac manevriše daskom i prilagođava se talasima.
Postavlja se pitanje – zbog čega se sve ljudi odlučuju na bavljenje ektremnim sportovima? To je pitanje kojima su se neurolozi često bavili. Objašnjenje se, ugrubo rečeno, svodi na to da ove aktivnosti povećavaju lučenje adrenalina, hormona izazvanog u nesvakidašnjim i ugrožavajućim situacijama. Nekim ljudima, jednostavno, neurohemijski procesi koji se odvijaju pri bavljenju ektremnim sportovima, prijaju. Emotivno gledano, sav taj proces ih može veoma lako dovesti do stanja euforije. Naravno, mnogim ljudima je to teško zamisliti kao prijatno, ali adrenalinski zavisnici funkcionišu drugačije.
Pored ovog hormona, luči se i dopamin. Upravo zbog povećanog lučenja dopamina, ljudi se, pri bavljenju ovakvim vidom fizičke aktivnosti, nekontrolisano smeju i vrište. Delovanje dopamina izaziva sličan efekat kao uzimanje alkohola, psihoaktivnih supstanci ili seksualni odnos.
Velika prednost svakog ekstremnog sporta je prevazilaženje strahova. Često se dešava da ljudi, koji imaju paničan strah od npr. visine, nakon suočavanja s njim – i to putem bandži džampinga – taj isti strah, ostave iza sebe.
Svakako, početnici u ekstremnim sportovima se prethodno pripremaju za bavljenje i najsigurnijom varijantom ovog sporta. Pripreme podrazumevaju situacije koje bi mogle imati na njih isti emotivni efekat kao bavljenje ekstremnim sportom, kako bi se lakše s njima suočili u presudnim trenucima.
Naravno, početnici i iskusni ektremni sportisti imaju različit odnos prema riziku. Početnici, i pored svih tehničkih osiguranja, često se plaše grešaka koje su vezane za ljudski faktor. Stoga se i odlučuju za manje rizične, pa i manje ektremne, uvodne varijante ovog tipa sporta. Iskusni se, s druge strane, odvažuju i na daleko više. Njima je, svakako, lakše da se oslanjanju na svoju uvežbanost, sposobnost i spremnost. Međutim, često sebi podižu kriterijume i biraju sve više i više rizične uslove, situacije ili okruženje.
Bili zavisnici od adrenalina ili ne, okušati se makar jednom u nekom ektremnom sportu je iskustvo koje vredi imati. Naravno, uz to da doza opreza bude uvek veća od doze adrenalina.
Autorka: Tijana Papović
Fotografija je preuzeta odavde.