Taština malih razlika u Novom Sadu

Klasne razlike, ukusi o kojima se ne raspravlja i Vilijam Hogart, jarke boje, vuna, svila, pamuk i akril.  Ovi elementi pričaju priču o Timu Rejkvelu, Britancu skromnog porekla i njegovom putu ka uspehu i napredovanju na društvenoj lestvici.

Kroz šest tapiserija proslavljenog umentnika Grejsona Perija upoznajemo Veliku Britaniju 21. veka i mentalitet njenih žitelja prateći Tima od rođenja do smrti. Ideja umetnika bila je da prikaže uticaj društvene klase na život pojedinca, te na koji način se klasne razlike odražavaju na ukus čoveka u zavisnosti od toga kojoj klasi pripada. Inspiraciju za Taštinu malih razlika Peri je pronašao u delu Vilijama Hogarta Život razvratnika, seriji od osam prizora iz života mladog trgovca koji odlazi u London i tamo doživljava moralni i finansijski krah. Pored Hogartovog dela, na Perijevim tapiserijama možemo prepoznati i neke od najpoznatijih renesansnih slika među kojima su van Ajkova Portret Arnolfinijevih i Blagovesti Karla Krivelija.

Prva tapiserija nosi naziv Poklonjenje boraca u kavezima i prikazuje Tima u majčinom naručju, a ovaj prizor podseća na predstave Bogorodice sa detetom u hrišćanskoj ikonografiji. Pred njima kleče dvojica muškaraca koji prema Timu pružaju dres fudbalskog kluba i rudarsku lampu, simbole klase. Iz teskta koji izgovara Timova majka saznajemo kako je Tim rođen i odgajan, te o načinu života koji on i majka vode.

Agonija na parkingu druga je u nizu tapiserija i prestavlja Timovog očuha, pevača u noćnom klubu i njegovu majku, dok su u pozadini industrijsko naselje i siromašni delovi grada koji treba da podsete na klasu kojoj Tim i njegovi roditelji pripadaju. Scena majke koja kleči pred očuhom podseća na figure sa slike Raspeće Hristovo Matijasa Ginevalda iz 14. veka. Tima zatičemo kao tinejdžera koji posramljen ponašanem svojih roditelja i začepljenih ušiju posmatra prizor. Iz njegove školske torbe nazire se laptop, što nagoveštava njegovo interesovanje za tehnologiju i tok koji će pratiti ostale tapiserije.

Sledeća tapiserija nosi naziv Izgon iz rajskog naselja broj 8. Tim i njegova devojka odlaze od Timovih roditelja dok im se na licima ocrtava krivica. Oni grabe ka devojčinim roditeljima koji pripadaju gornjoj srednjoj klasi. Enterijer predstavlja ukus ove klase, a uviđamo i Timov napredak. Prizor Tima i devojke nalikuje na delo slikara Mozača Izgon iz raja, fresku iz 15. veka, devojka u naručju nosi Miltonov Izgubljeni raj.

Blagovesti o ugovoru s Virginom prikazuje balgostanje Timovog doma. Novinski naslovi govore o njegovom uspehu, na stolu se nalazi organsko povrće i vaza sa cvećem. U fokusu je čovek u žutom odelu, Timov poslovni partner koji donosi dobru vest. Ogledalo u pozadini i cipele motivi su koje susrećemo kod van Ajka na Portretu Arnofilijevih, ovi predmeti simbolišu bogatstvo i društveni status. Glas poslovnog partnera nas obaveštava da je Timova majka umrla.

Opterećenost više klase porezima i protesti protiv socijalne nejednakosti nižih klasa tema su tapiserije Viša klasa u škripcu. Prizor Tima i njegove supruge referenca je na sliku Tomasa Gejnsbora Gospodin i gospođa Endrjuz. Hrast na slici simboliše stabilnost i kontinuitet, a kukuruz plodnost. Ipak, zakrpe na odelu ukazuju na poteškoće održavanja kuće i tradicije više klase. Tim, budući da je postao bogataš, meta je boraca za socijalnu jednakost te se na tapiseriji vide ljudi koji protestuju, na jednom pd transparenata je natpis Plati, Time!

#Oplakivanje je poslednja tapiserija u nizu. Prikazuje Timovu smrt u automobliskoj nesreći. U pozadini je Timova druga, mlada žena i uništen ferari, a centralno mesto zauzima Timovo telo u naručju prolaznice, koja tvrdi da je bolničarka. Ova tapiserija se poziva na sliku Rohira van der Vejdena iz 15. veka. Bogorodica i Jovan Jevanđelist drže telo raspetog Hrista (Tima) dok Marija Magdalena (Timova supruga) s tugom posmatra prizor. Finalna tapiserija takođe aludira i na poslednju sliku iz Hogartovog ciklusa na kojoj je prikazana smrt glavnog junaka u duševnoj bolnici. Od medicinske sestre saznajemo da je Timova poslednja reč bila Majko...

Perijeva priča svakako je univerzalna, jer u svakoj kulturi postoji Tim Rejkvel. Teškoće ali i trendovi 21. veka veoma su vešto uklopljeni u tkani mozaik. Taština malih razlika pripoveda o modernom dobu korz elemente tradicije. Monumentalne tapiserije zaokupljuju posmatrača svojim živopisnim bojama i obiljem detalja. Još jedan od omaža Vilijemu Hogartu nalazimo na svim tapiserijama. Pas koji se vidi na svakoj od njih je Tramp, Hogartov ljubimac.

Tapiserije se mogu videti u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu, izložba će biti otvorena do 20. maja.

Autorka: Bojana Cvejanov

Fotografija je preuzeta odavde.

18. May 2017.
Uredništvo
Poslednji tekstovi