Tvoja mašta nema granica i često sediš i zapisuješ svoje misli? U glavi imaš pregršt likova o čijoj sudbini ti odlučuješ? Smeh, suze, tragedije, drame sve je tu, zaključano u dubini i jedva čeka da ugleda svetlost dana? Ako si se prepoznao u ovome, čestitam, ti si režiser.
Neko poput tebe je još od detinjstva imao san da bude baš to što danas i jeste. Nemanja Mladenović, student IV godine Akademije umetnosti, je mladi režiser čiji je film osvojio nagradu u Holivudu i živ dokaz da kad nešto mnogo želiš možeš to i da dobiješ.
Nemanja je pristao da podeli sa portalom Mingl šta je to što je njega inspirisalo da se bavi režijom, odakle mu ideje za svoje filmove i koji su mu planovi za budućnost.
Mingl: Kada si tačno shvatio da je režija ono čime želiš da se baviš u životu?
Nemanja: Počeo sam još od 10. godine da pratim filmove i da skupljam kolekciju filmova. Uvek me je fasciniralo sve na filmu, od glume, režije, muzike, zvuka… I počeo sam o tome dosta da razmišljam i da pišem neke svoje kratke priče. Ali mislim da sam po završetku srednje škole čvrsto odlučio da je režija nešto čime želim da se bavim u životu. Snimio sam par kratkih amaterskih filmova pre fakulteta i dosta sam čitao knjiga o filmu i gledao da se što više informišem. Dve godine nakon toga sam upisao režiju na Akademiji umetnosti u Beogradu.
Ideju za njegov film „Maestro”, inače nagradjen na Hollywood International Moving Pictures Film Festivalu, dobio je direktno od umetnika. Naime, Nemanja je primetio da su mnogi naši vrhunski umetnici na kraju karijere završili na ivici egzistencije zaboravljeni od strane društva.
Zanimalo me je kako to da se društvo ne brine o nekim ljudima koji su ostavili duboki trag u kulturi i to je tužna realnost mnogih umetnika koji su posvetili svoj život profesiji - navodi Nemanja.
Mingl: Koja je tvoja poruka društvu i da li smatraš da si uspeo da je preneseš?
Nemanja: Hteo sam filmom da skrenem pažnju na to kako se naše društvo ne odnosi najbolje prema kulturi i umetnicima i da je to veliki problem kod nas. Ja se nadam da sam uspeo barem delić toga da prikažem kroz film.
Očigledno je da je Nemanja uspeo u tome jer su njegovi filmovi više puta nagrađivani, čemu se on i nadao, ali priznaje da obzirom na veliku konkurenciju to nije očekivao.
Mingl: Ovo nije prvi tvoj film koji je dobio nagradu, pored njega tu su filmovi „Ćud” i „Reservoir Dogs”. Šta je tačno to što je tebe inspirisalo da ih napraviš?
Nemanja: Za dokumentarni film „Ćud” me je inspirisao čovek koji je svestan posledica koje donose njegovi poroci ali i njegova svesnost da prosto ne može da se promeni i ne može da pobegne od sebe. „Reservoir dogs” je jedan od mojih omiljenih filmova, pa sam ja probao da kroz humor za jedan minut napravim rimejk i provučem neke delove filma i od njih napravim nešto komično.
Mingl: Da li radiš na još nekim projektima i ako radiš koji su to projekti?
Nemanja: Sada sam trenutno u montaži novog kratkog igranog filma. U pitanju je psihološki triler koji prikazuje mračne strane ljudske ličnosti koje se manifestuju na neočekivan način. Posle toga planiram da snimim jedan dokumentarni film a sledeće godine možda dugometražni igrani film.
Mingl: Šta imaš da poručiš onima koji žele da krenu tvojim putem?
Nemanja: Moji profesori često govore - režija je način života a ne profesija. Ja mislim da je to stvarno tačno jer ja stalno zapisujem neke ideje, kad vidim nešto zanimljivo, na primer zalazak sunca, odmah pomislim kako bi to dobro izgledalo na filmu - recimo za sam početak filma ili sam kraj. Subjektivni prikaz objektivne stvarnosti je po meni definicija za režiju. I mislim da ako neko to voli ne treba nikada da odustane od toga. Mislim da su za režiju i napredovanje ključne sledeće stvari: samokritika, upornost i maksimalna posvećenost tome što radimo.
Nemanja u daljem planu ima da nastavi master studije u inostranstvu ali želi da filmove snima u svojoj rodnoj zemlji Srbiji. Svakako da od njega možemo očekivati pregršt novih filmova i ko zna, možda on baš bude novi Steven Spielberg.
Razgovarala: Milica Zubac
Autor fotografije: Nemanja Mladenović