Septembar je mesec koji donosi jesen. Doba godine kad se život vraća u standardnu kolotečinu, turistička sezona polako jenjava, godišnji odmori su privedeni kraju, a đaci se vraćaju u svoje klupe i započinju novu školsku godinu.
Upravo sam završila prvu godinu fakulteta. Do pre dve godine 1. septembar predstavljao je značajan datum za mene i moje vršnjake. To je bila centralna tema mnogih razgovora, dan za koji se svako pripremao. Neki su se radovali druženju u učionici, neki tugovali što će morati rano da ustaju, ali niko nije bio ravnodušan.
Otpočinjanje visokog obrazovanja predstavlja značajan korak. To je prekretnica koja menja stil života i dotadašnje navike. Tako je i prvi septembar, godinama tako važan datum, pao u senku.
Primetim na televiziji i u novinama reklame za školski pribor, čujem u autobusu decu koja nezadovoljno gunđaju uz uzdah: Sutra počinje škola. Na prometnim mestima u gradu prodaju se polovni udžbenici za osnovce i srednjoškolce. Eh, da su mi sad te knjige. Kad se samo setim šarenih stranica sa mnoštvom ilustracija i krupnim slovima. Studenti se naviknu na sitna slova i knjige bez i jedne slike.
Septembar je za mnoge poslednja šansa da polože ispite. Okupirani učenjem ni ne obrate pažnju na taj 1. septembar, osim ako je to dan kad je zakazan ispit. Ono šta im je nekada taj datum prdstavljao kao da je ostalo negde u prošlosti.
Nove okolnosti nose nove izazove sa sobom. Fleksibilnost je neophodna i ona omogućava čoveku da se snađe i prilagodi različitim okolnostima. Često u tom procesu potiskujemo stare navike, menjamo poglede na svet i drugačije rangiramo prioritete. Polazak u novi razred je tako do pre par godina bio događaj kom se posvećivalo mnogo pažnje. Poslednji dani avgusta uvek su u znaku školaraca, kupovine školskog pribora i opsežnih priprema za novi početak.
Studenti, pa čak i oni koji završavaju prvu godinu, izgube taj osećaj i školska euforija je nešto šta ostaje iza njih. Prvog septembra se sete tek kad vide učenike sa rančevima. Tada shvate da je početak nove školske godine, ali kako to više ne igra za njih veliku ulogu, uz smešak se samo prisete tog perioda i nastave dalje tamo gde su krenuli. Moglo bi se reći da su studenti zamenili prvi septembar prvim oktobrom. Ako si brucoš/kinja uskoro ćeš razumeti sve ovo, a ako si student/kinja onda tačno znaš o čemu pričam.
Svima je dobro poznata rečenica: Od kolevke pa do groba, najlepše je đačko doba. Za taj period vezuje se bezbrižnost, igra, smeh i nestašluci. Pravi izazovi tek slede. Što smo stariji imamo sve više obaveza, briga i odgovornosti. Zato dragi đaci, uživajte u lepim danima.
Srećan polazak u školu želi vam vaš Mingl!
Autorka: Jelena Čolović
Fotografija je preuzeta odavde.