Kvalitetna životna sredina je jedno od ključnih preduslova za kvalitetan život svih nas. Međutim, danas se svakodnevno suočavamo za zagađenjima različite vrste.
Jedan od glavnih uzroka problema zagađenja životne sredine sa kojim se svi mi danas suočavamo seže još u 18 vek. Da bi nam ova priča bila jasnija, vratićemo se na lekciju iz istorije o industrijskoj revoluciji. Posle velikih geografskih otkrića, u 18. veku nas čeka još jedan veliki preokret. Sredinom ovog veka, Džejms Vat otkriva parnu mašinu koja omogućava proizvodnju te samim tim i olakšan transport. Razvijenjem proizvodnje i transporta nastala je prva industrija. Kroz nekoliko godina ovom velikom događaju, svet je dao ime – industrijska revolucija.
Kako je industrija rasla, tako su i potrošači bili sve zahtevniji. Da bi proizvođači zadovoljili potrebe tržišta, pretvorili su se u zagađivače - sekli su šume i uništavali biodiverzitet i to sve zarad novca. A potrošači su samo trošili i bacali. Upravo na ovakav način nastala je linearna ekonomija.
Kako funkcioniše linearna ekonomija?
KOPANJE RESURSA - PROIZVODNJA - POTROŠNJA - DEPONIJA
Prema ovakvoj šemi, resursi koji se koriste za proizvodnju, završiće na deponiji i tamo će ostati zauvek. Veliki proizvođači nisu razmišljali o tome da od otpada, putem reciklaže mogu da proizvedu nov proizvod i na taj način umanje eksploataciju prirodnih resursa i zagađivanja životne sredine. Takav oblik proizvodnje u kojem resursi kruže i gde otpad ne odlazi na deponiju već se vraća u proizvodnju naziva se cirkularna ekonomija.
Cirkularna ekonomija predstavlja model proizvod - otpad - proizvod. Osnovni cilj ovakvog modela je povećanje ponovne upotrebe materijala koji su završili svoj životni ciklus, kao i što manje korišćenje novih resursa. Naravno treba obratiti pažnju i na to da li je proizvod reciklabilan. Većina proizvoda je napravljeno tako da je spremno za reciklažu, a potom i za ponovnu upotrebu.
Važan faktor cirkularne ekonomije jeste i sama reciklaža. Ona predstavlja proces sakupljanja, izdvajanja, preradu i izradu novih proizvoda. Materijali mogu biti reciklabilni ili ne, odnosno oni koji se mogu reciklirati i od njih napraviti nov proizvod i oni koji ne mogu da se recikliraju. Proces cirkularne ekonomije dovodi do manje eksploatacije novih resursa već stimuliše povećanje reciklaže postojećih, štedi energiju i čuva životnu sredinu.
Cirkularna ekonomija funkcioniše kroz pet faza:
odlaganje otpada, sakupljanje otpada, razvrstavanje otpada, reciklaža i korišćenje sirovine dobijene reciklažom.
Cirkularna ekonomija predstavlja plan koji će budućim generacijama svet učiniti podobnim za život.
Da li će zaista tako biti?
Ovaj sadržaj nastao je u sklopu projekta Mladi i zeleni: podizanje svesti mladih o zaštiti životne sredine kroz inovativne medijske strategije. Realizaciju ovog projekta sufinansiralo je Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije te stavovi izneseni u tekstovima ne predstavljaju stavove Ministarstva.
Autor: Aleksa Petrović
Izvor:
Da li je cirkularna ekonomija rešenje
Slika je preuzeta odavde.