Šta za tebe znači masovno izumiranje životinjskih vrsta?

Proces masovnog izumiranja biljnih i životinjskih vrsta vezuje se za određene periode kada dolazi do ubrzanog izumiranja raznovrsnog života na planeti. Naučnici kažu da je otpočeo šesti takav period na Zemlji. U toku prethodnih pet nestalo je oko 75% životinjskih vrsta. Oni su bili izazvani prirodnim katastrofama poput ledenog doba, vulkanskih erupcija i padom meteora koji je uzrokovao istrebljenje dobro poznatih dinosaurusa, dok je otpočinjanju šeste etape izumiranja doprineo isključivo čovek.

Otpad i zagađenje u svim svojim oblicima opasni su po život. Najveći problem preti životinjama koje su svoje skrovište, u nedostatku prostora, našle na aktivnim deponijama. S obzirom na to da ni sam čovek nije adaptiran da živi u uslovima koji su direktna posledica zagađenja, mnogobrojnim životinjama direktno izloženim ekološkim katastrofama preti istrebljenje.

Moramo priznati da je zagađenje samo po sebi ništa drugo do ljudski produkt. I ako, verovatno, nijedan čovek, pri bacanju prvog papirića na zemlju ili prve plastične flaše u reku, nije mogao unapred da ima na umu ozbiljnost posledica ovakvih akata, većina ljudi je na mikro nivou bila uzročnik makroskopskih posledica koje današnje generacije osećaju. Naposletku, čovek je gotovo uvek skoncentrisan na svoju sopstvenu vrstu koju već vek i jače prati ubrzana modernizacija i, sa njom, sve lagodniji uslovi života. Ali, da li stvarno treba da se osećamo lagodnije?

Kada kažemo da ljudi zagađuju životnu sredinu to ne podrazumeva samo njeno direktno prljanje već i različite postupke, praktikovane svakodnevno, čiji su rezultati teže opipljivi i vidljivi dosta kasnije. Recimo, ozonski omotač nije oštećen odjednom, te stoga ni ultra - ljubičasto zračenje nije dobilo na punoj snazi u roku od 24 h. Isto tako, led na Severnom polu, počeo je da popušta pod porastom temperature postepeno, što će se nastaviti i u budućnosti. Naučnici predviđaju evidentne posledice za ljude kroz par godina, dok je beli medved iz dana u dan sve ugroženija vrsta. I ne samo beli medved,  znaš li koliko različitih životinjskih vrsta naseljava polove?

Indeks žive planete (Living Planet Index, LPI), koji prati globalne trendove stanja divljih vrsta, ukazuje na to da su populacije riba, ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca opale u proseku za 60 odsto između 1970. i 2014. godine, koja je poslednja godina s dostupnim podacima. Glavne pretnje vrstama direktno su povezane sa ljudskim aktivnostima, uključujući gubitak i degradaciju staništa i prekomerno iskorišćavanje divljeg sveta.

Još 1975. godine Nacionalna akademija nauka procenila je na osnovu izvora, poput teretnih brodova i kruzera koji se kreću morima, da u okeanu završi oko 14 biliona kilograma smeća.

Nažalost, ne moramo ni ići toliko daleko da bismo shvatili da je situacija ozbiljna. Čak ni reke kao što je Dunav, bez obzira na svoju veličinu, nemaju dovoljno potencijala da izađu na kraj sa količinom smeća koje završi u njima. Načini zagađivanja životne sredine su mnogobrojni -  počevši od najobičnije flašice Coca – Cole preko hemijskih proizvoda, ulja, metala do hemijskih reakcija poput kiselih kiša. Sve ovo na prvom mestu pogađa prirodna staništa životinjskih vrsta. Na taj način one bivaju otrovane, osakaćene ili saterane u ćošak u kome posle nekog vremena ponestane hrane i gde, na kraju, nestaju i one same, jedna po jedna.

Važno je skrenuti pažnju na krčenje šuma kao svestan akt narušavanja prirodnog staništa mnogih vrsta. Kišne šume bi mogle u potpunosti da nestanu kroz stotinak godina, ako se njihovo krčenje nastavi u ovom ritmu. Ovaj sebičan čin čovečanstva, rezultat je sve veće modernizacije i ekspanzije gradova koji su prinuđeni da se šire u konstantnom nedostatku urbanog prostora za život.

Teme koje se odnose na životinjski svet i njegovo očuvanje podjednako su važne kao i teme koje se tiču očuvanja i podizanja kvaliteta života ljudske vrste, s tim što čitav potencijal za razrešenje problema stoji u našim rukama dok one, nemoćne da biju našu bitku, čekaju da budu spasene.

IUCN trenutno beleži 41.415 životinjskih vrsta od kojih 16.306 jeste životno ugroženo.

Za evoluciju ovog globalnog problema trebalo je vremena. Stoga ne možemo očekivati da se njegovo rešenje pojavi odjednom i iznenada, naročito sada, kada su posledice na nivou cele planete fatalne. Istina je da ti kao pojedinac ili više vas kao grupa ne može da reši probleme poput neophodne infrastrukture za prečišćavanje naših reka. To ne treba da nas obeshrabri, jer, i ako mi to često zanemarujemo, prvi, najsitniji koraci u svemu što želimo da uradimo su jako važni. 

Ključna reč koju bih ovde naglasila jeste  – aktivizam. Aktivizam kao neophodan odgovor na pasivnost. Zapitaj se: šta je ono što ja mogu da uradim? I uradi!

Ovaj sadržaj nastao je u sklopu projekta Mladi i zeleni: podizanje svesti mladih o zaštiti životne sredine kroz inovativne medijske strategije. Realizaciju ovog projekta sufinansiralo je Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije te stavovi izneseni u tekstovima ne predstavljaju stavove Ministarstva.

Autorka: Jana Staniševski

Slika je preuzeta odavde.

Izvori:

Pollution's Effects On Animals

11 Facts About Pollution

Defforestation Facts, Information and Effects

12. Nov 2018.
Uredništvo
Poslednji tekstovi