Digitalizacija i modernizacija obrazovanja u osnovnim i srednjim školama

Svedoci smo velike digitalne revolucije koja zahvata sve sfere našeg života, a obrazovni sistem i način predavanja ostaje isti, tradicionalan i prividno nepromenljiv.

Moderno obrazovanje 21. veka donosi promene u ulozi profesora i nastavnika, kao i u samom konceptu obrazovanja u školi i van nje. Sve više se insistira na većoj kolaboraciji između profesora i učenika u zajedničkim aktivnostima tokom časa. Učenici pokazuju najviše volje i motivisanosti da uče onda kada im se dozvoli da i oni sami učestvuju u osmišljavanju forme časova i sopstvenih načina učenja.

Pored toga, odavno je poznato da nije svaki učenik isti, da svako radi različitim tempom, ima različite sposobnosti i talente, tako da uniformnost koja teži da sve učenike natera da rade po istom principu često u praksi ne proizvodi dobre rezultate niti dobre stručnjake. Zbog toga se ističe potreba za pristupom profesora koji bi prilagodio plan učenja i predavanja učenicima i njihovoj grupnoj dinamici, ali i individualnim specifičnostima. Radi se na tome da se profesorima obezbedi više vremena za osmišljavanje plana i programa rada, kako bi nastavne aktivnosti bile produktivne i podsticajne. Akcenat je i dalje na učenju teorijskih principa, ali i na veštinama kroz koje se teorija primenjuje u praksi. Teži se radu u grupama gde učenici zajedno sarađuju, smišljaju kreativna rešenja, a zahvaljujući novim tehnologijama, imaju mnogo izvora informacija na raspolaganju, kao i različite metode učenja potpomognute tehnologijom.

Jedan od dobrih primera modernog obrazovnog sistema je obrazovni sistem Finske. Učenici iz Finske pokazuju najbolje znanje na međunarodnim testovima znanja. Profesori u proseku provode mnogo manje vremena u učionici i školi, što im daje više vremena za stvaranje plana rada. Učenici imaju pristup istom kvalitetu znanja bez obzira na to da li su iz ruralnih krajeva ili glavnog grada. Ne postoje obavezni testovi, osim jednog na kraju srednje škole. Domaći zadaci su minimalni i više se insistira na radu na samim časovima.

Većina nastavnika i profesora priznaje da im je najmučniji deo posla testiranje i ocenjivanje đaka, koje često i ne pokazuje pravo znanje ispitanog i ne poboljšava šanse za rešavanje pravih problema i nalaženje posla. Stoga bi digitalizacija mogla pružiti alternativu ovakvom načinu testiranja. Softverski programi mogu pratiti napredak svake individue u njenom procesu sticanja znanja, beležiti progres, davati instrukcije oko oblasti na kojima treba da poradi, proveravati znanje testovima u potpunosti prilagođenim pojedincu. Profesori mogu uz pomoć digitalnih aplikacija lakše voditi evidenciju, organizovati časove i predavanja, veće ili manje grupe ljudi, kačiti sav materijal na jedno mesto, što sve veoma pomaže i skraćuje vreme profesora za organizaciju plana i programa rada.

U našoj zemlji nedavno je realizovan program "Digitalna škola", u okviru akcije "Digitalna Srbija" i u sklopu ovog programa je oko 3000 osnovnih škola u Srbiji opremljeno novim digitalnim kabinetima, sa računarima i novom tehnološkom opremom. Takođe, ove godine raspisan je konkurs za nastavnike osnovnih škola, "Digitalni čas", gde se nastavnici podstiču na korišćenje novih informacionih tehnologija u realizaciji nastave, a nagrade dobijaju oni radovi koji pokazuju da IKT uspešno rešavaju neke probleme poput pažnje, discipline ili motivacije učenika u toku nastave.

Tradicionalno, uloga profesora jeste da prenosi stečeno znanje učenicima različitim metodama, ali danas kada je ogroman broj informacija i izvora znanja dostupan online, uloga profesora se menja. To ne znači da profesori i škole postaju suvišni ili zamenljivi, naprotiv, uloga profesora i škola ostaje ključna u pripremanju mladih ljudi za život i društvo i jednog dana, posao. Profesori postaju medijatori u procesu obrazovanja učenika, jer više nisu jedini izvor znanja. Nastavnici i profesori nisu samo stručnjaci za jednu oblast koju učenici treba da upoznaju i nauče, već ljudi koji u deci i mladim ljudima treba da pobude ljubav za znanjem, za sticanjem znanja i veština koje upotpunjuju čoveka i čine ga spremnim za svet.

Autorka: Jelena Svilkić

Fotografija je preuzeta odavde.

 

09. Dec 2016.
Uredništvo
Poslednji tekstovi