Berlinski proces je inicijativa pokrenuta 2014. godine sa ciljem da se poboljša saradnja između šest država na Zapadnom Balkanu koje nisu članice Evropske unije.
Do pokretanja ove platforme došlo je usled rasta evroskepticizma, a nakon izjave predsednika Evropske komisije Žana Kloda Junkera da do kraja njegovog mandata neće biti proširivanja Unije. To je navelo nekolicinu država članica, na čelu sa Nemačkom, da se pozabave ovim, istorijski gledano, nestabilnim područjem. U ovom trenutku Evropska unija nije spremna za proširenje jer se suočava sa unutrašnjim problemima (migranti, Brexit). I pored toga, države-osnivači EU su rešile da ojačaju svoj interes za Zapadni Balkan iz najmanje dva razloga.
Prvo, države Zapadnog Balkana čine predvorje Evropske unije i kao takve imaju važnu ulogu u procesu rešavanja migrantske krize. Drugo, još bitnije, EU nije spremna da ovo područje prepusti uticaju drugih sila.
Nameće se pitanje - Šta je svrha ove inicijative?
Berlinski proces je zamišljen kao dodatni instrument u procesu priključenja Evropskoj uniji, a nikako kao njen supstitut. S obzirom da je očigledno došlo do zamora u procesu proširenja EU, ali i do unutrašnjih problema, Evropska unija je ovu incijativa postavila kao igru štapa i šargarepe. Više se ne sme rizikovati, jer je optimizam za ulazak u EU u opadanju, a mir se u ovom regionu nikada nije podrazumevao. Inicijatori su po svaku cenu želeli da evropske integracije ostanu na visokoj lestvici prioriteta država, iako u ovom trenutku nisu spremne da prime nove članove. Da bi se taj cilj ostvario, Berlinska inicijativa pokušava da približi države u regionu koje su u različitim fazama procesa pridruživanja Evropskoj uniji i to tako što im pomaže da prevaziđu međusobne probleme i snažno se posvete rešavanju bilateralnih sporova, problema migracija i vladavini prava.
Berlinski proces ima veliki potencijal. U njemu pored država koje pripadaju Zapadnom Balkanu učestvuju i Nemačka, Francuska, Italija, Austrija, Slovenija, Evropska komisija i međunarodne finansijske institucije. Vidimo da vodeća država Evropske unije stoji na čelu ove inicijative što govori u prilog tezi da ova inicijativa ima veliku političku podršku, a to je od presudnog značaja za njen uspeh. Pored zvaničnika država Zapadnog Balkana i ostalih država članica EU i međunarodnih organizacija, Berlinski proces se vodi i na drugim poljima, te u istom učestvuju i predstavnici mladih, privrednih društava, akademske zajednice i civilnog društva. Trenutno najznačajniji projekat jeste osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO). Deklaracija o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih potpisana je 4. jula 2016. godine u Parizu. Prema ovoj deklaraciji, RYCO će biti prvi institucionalni mehanizam koji će omogućiti razmene mladih u regionu tako što će finansijski podržavati projekte koje će sprovoditi omladinske i studentske organizacije, srednje škole i fakulteti, neformalne grupe mladih, muzeji, galerije, istraživački centri, mediji i mnogi drugi akteri.
Na samitu u Trstu teme su izabrane u skladu sa trenutnim prioritetima i uz dogovor sa Ministarstvom spoljnih poslova Italije kao domaćinom ovog skupa. Razgovaralo se o poslovnom okruženju i inovacijama, vladavini prava, saradnji mladih, regionalnoj saradnji i bilateralnim pitanjima, životnoj sredini, energiji i klimatskim promenama, komunikaciji u okviru Berlinskog procesa u vreme narastajućeg populizma. Ipak, u fokusu ovog skupa bili su infrastrukturni projekti, naučna i privredna saradnja i transport. Ugovor o osnivanju Transportne zajednice između Evropske unije i strana potpisnica iz Jugoistočne Evrope (Republika Albanija, BiH, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Crna Gora, Republika Srbija i Kosovo*) prvobitno nije potpisala samo Bosna i Hercegovina zbog protivljenja Vlade Republike Srpske, ali je to uradila naknadno, u septembru 2017. godine u Briselu. U decembru 2017. godine je odlučeno da će u Beogradu biti predstavništvo Transportne zajednice. Potpisan je i dokument o osnivanju Naučne fondacije Zapadnog Balkana koja bi finansirala mlade istraživače iz regiona. Fonadacija bi trebalo da dodeljuje bespovratna sredstva mladim istraživačima koji žele da osnuju timove i laboratorije. U predlogu se navodi nekoliko vrsta grantova kojima bi se finansirali naučnici. Tesla bi se dodeljivao u oblastima prirodnih nauka i medicine. U oblasti društvenih i humanističkih nauka Čabej grant, a Marko Polo grant obezbeđivao bi finansijsku podršku koja bi podsticala mobilnost naučnika Zapadnog Balkana. U okviru samita otvoren je i Stalni sekretarijat Komorskog investicionog foruma.
Svakako centralni događaj u okviru Berlinskog procesa biće Londonski Samit u julu ove godine. Britanska vlada će zadržati organizaciju ovog događaja i pored Brexita. Ovo će biti peti sastanak, a ujedno i poslednji u okviru Berlinskog procesa.
Autor: Stefan Simić