Kako je došlo do uspostavljanja Svetskog dana štednje?

Širom sveta, ljudska populacija štedi, neko u bankama, neko na skrivenom mestu u kući. Deca od malena skupljaju kusur iz prodavnice kako bi mogla nešto sebi da kupe. Možda se baš ti u ovom trenutku suzdržavaš od šopinga kako bi sačuvao novac za putovanje. A kako smo počeli da štedimo u tolikoj meri?

Sve je počelo davne 1924. godine u Međunarodnoj štedionici u Milanu kada je održan prvi kongres bankara. Poslednjeg dana kongresa, 31 oktobra, ovaj datum proglašen je za Svetski dan štednje. Tada su banke bile otvorene za sve buduće štediše i nudile su povoljnije uslove. Cilj ove inicijative bio je vraćanje poverenja gradjana u banke kao i poboljšanje životnig standarda.

Možda ti se 1924. godina čini poznatom ili posebno interesantnom. Ako si pomislio/la na pad Njujorške berze, ona se desila 1929. Samo tri godine kasnije desio se kolaps na najvećoj berzi na svetu u Njujorku kada su milijarde zlatnih američkih dolara izgubili milioni ljudi. Tada su ljudi masovno povlačili svoj ušteđeni novac iz banaka koje su vrlo brzo  ostajale bez kapitala. Samim tim mnogi ljudi bez posla, započete hiperinflacije i siromaštvo. Tim događajem počela je svetska ekonomska kriza. Građani nakon ponovnog kongresa u Milanu više nemaju poverenja u banke.

Od 31. oktobra, banke u SAD-u i Španiji prihvataju odluke Kongresa u Milanu i kreću sa ohrabrivanjem građana.

Zašto treba da štedimo?

Štednja je vrlo bitna za sve nas, iako znamo da trenutni standard ne obećava lagodan život i da je pored svih redovnih rashoda koje imamo teško  štedeti. Međutim, štednja je osvešćenost o novcu i njegovom raspoređivanju. Nekada  većina od nas prekomerno troši novac ne obazirajući se na njegovu količinu. Štednja je stil života kao što je dijeta način ishrane. Štednja je dobra za svakog. Ne treba se obazirati na količinu novca koji ostaviš sa strane, znaj da će ti se to iplatiti kad tad.

Možeš štedeti tako što ćeš otvoriti račun u banci za štednju. Možeš izabrati štednju u dinarima ili u devizama odnosno u stranoj valuti. Ako pitaš Narodnu banku Srbije, predložiće vam kratkoručnu i dugoročnu štednju u dinarima zbog stabilnosti valute. Istraživanja pokazuju da je u proteklom periodu čak 30% stanovništva počelo da štedi u domaćoj valuti.

Autor: Aleksa Petrović

Fotografija je preuzeta odavde.

31. Oct 2019.
Uredništvo
Poslednji tekstovi