Finansijska pismenost – Kako da ne izgubim novac?
Kako da štedim? Koji kredit za stan je najpovoljniji? Da li da kupujem automobil na lizing? Ovo su samo neka od pitanja sa kojima će se većina vas jednog dana susresti i da biste umeli na njih da odgovorite i opredelite se za finansijski najpovoljniju alternativu neophodno je da razumete pitanje, odnosno ste u stanju da ga "pročitate".
Posledice u slučaju pogrešnog izbora mogu biti veoma skupe (npr. promena kamatne stope kredita za stan od ‚‚samo“ četvrtine procenta, može vaše ukupne troškove za stan povećati za više hiljada evra) čime donošenje ovakvih odluka dodatno dobija na težini. Naravno, olakšavajuća je okolnost da odluku ne morate donositi sami, štaviše veoma je poželjno da se konsultujete sa nekim ko je upućeniji u problematiku od Vas.
Finansijska pismenost ne znači da bi svi trebalo da budemo nekakvi bankarski eksperti.
Ona podrazumeva svest o složenosti ‚‚finansijskog sveta“, njegovo najosnovnije razumevanje, kao i razumevanje odluka koje smo primorani da donosimo i sposobnost/upornost da se prikupe relevantne informacije o mogućim alternativama pre donošenja odluke.
Kako ovo može delovati malo apstraktno sledeći primer bi mogao da malo razjasni stvari. Recimo da imate 5 hiljada evra koji vam u nekom doglednom vremenu neće biti potrebni i želeli biste da ih uložite. Možete samo odneti u banku preko koje primate platu, oročiti ih, i jednostavno bez udubljivanja završiti sa tim. A možete i reći sebi: hajde da vidim koje su mi alternative.
Mogu da ih uložim u dinare ili u devize.
U dinarima mogu da štedim:
• u banci
• u investicionom ili penzijskom fondu,
• direktno u akcijama na berzi
U evrima mogu da štedim:
• u banci
• u obveznicama
• kroz životno osuguranje
Ako se odučite za npr. investicioni fond onda vidite u koji konkretno fond da uložite, da li onaj rizičniji sa većim potencijalnim prinosima ili u onaj manje rizičan, ili u oba isl. 
U trenutku kad odlučite da tih 5 hiljada evra sklonite sa strane i negde ih uložite vi ne morate znati kolika je tačno referentna kamatna stopa, šta je EURIBOR ili kolika je promena vrednosti berzanskog indeksa Belex15 u 2009. godini. Ono što bi trebalo je da, kad nakon istraživanja i konsultovanja donesete odluku, umete, prvenstveno sebi, da objasnite zašto ste se opredelili baš za određeni investicioni fond, a ne za npr. štednju u evrima u banci.
Istraživanja u finansijski najrazvijenijim zemaljama poput Japana ili SAD pokazuju da i tu, gde je finansijska edukacija na znatno višem nivou, visok procenat ljudi ne razume najosnovnije finansijske instrumente u kojima se zadužuje ili štedi. Procenat je dodatno visok u siromašnijim slojevima, a paradoks je da je upravo njima to znanje potrebnije (za razliku od našeg primera, oni se zadužuju).
U svetu u kojem se "trči da bi se ostalo na mestu", gde je i nečinjenje, odluka koja može imati potencijalno visoke posledice (npr. nevođenje računa o dodatnoj štednji za starost), od nas samih zavisi kako ćemo se nositi sa neizbežnim finansijama koje nas više ili manje dotiču. Vremena u kojima je bilo manje alternativa zbog nerazvijenosti tržišta, kao i ona gde se mahom neko drugi (država) starao o tome umesto nas su prošlost. Ignorisanje te činjenice i ne prihvatanje sopstvene odgovornosti za stvari koje nas direktno dotiču, može biti veliki problem, ne samo vezano za finansijsku pismenost, već i mnogo šire.
Autor: Aleksandar Štajner
Sve slike preuzete sa: http://weheartit.com
Sledeći tekst: Štednja - Kako? Da nisam ja malo mlad za to?
