Folklor kao deo nacionalnog indetiteta

Da li si igrao/la folklor? Koje su ti omiljene igre i nošnje? Kada je nastao folklor? Još mnogo toga i po neka zanimljivost u redovima koji slede.

Folklor je uopšteno ime za umetost koja u ustaljenim tradicionalnim oblicima živi u narodu. Ova umetnost prelazi od starijih na mlađe. Narodna kola danas i pre pedeset godina imaju isto ime ali se razlikuju. Narod obavezno i uvek stvara svoju umetnost. Proučavajući folklor mnogi naučnici rekonstruišu duhovnu vrednost i kulturu, odnosno prošlost naroda.

Imamo puno lepih i starih običaja i treba da ih sačuvamo i negujemo. Narodna igra, pesma, nošnja, kultura - dragocen su deo našeg nacionalnog kuturnog izražavanja u širem smislu. Narodni običaji i narodne igre su spoljašnji izraz našeg nacionalnog duha po kome smo prepoznatljivi među drugim narodima i treba da ih sačuvamo i da je razvijamo kao svoju nacionalnu posebnost.

Folklor je bitan čuvar i promoter našeg kulturnog indentiteta i bogate baštine. Amatersko stvaralaštvo najbolje izražava duh jedne etničke zajednice kroz folklor i to je jedan od razloga zbog čega treba ulagati u takav vid stvaralaštva. Folklor kao igra je odraz duhovno i emotivnog stanja svakog pojedinca u skupini izvođača, a duhovnost i emotivnost folklornog izvođača se formiraju i putem vrednosti tradicije koje prenosi određena igra.

Svaki narod ima svoju nacionalnu igru. Kroz nju on demonstrira svoj duh, ideale, snove. Istovremeno igra predstavlja narod i vrednosti tog naroda, njegovu kulturu. Narodne igre su takođe i slika tog naroda na svetu. Ansanbli putuju po svetu na raznim manifestacijama i takmičenjima gde predstavljaju sebe, ali i uče o kulturama drugih naroda, sklapaju prijateljstva koja traju zauvek. Ako želiš da najbolje upoznaš neki narod pogledaj njegove nacionalne igre, vidi narodnu nošnju.

Srpska nacionalna igra je kolo. Kolo predstavlja povezanost ljudi, igrači su upućeni jedni na druge i razumeju se, jer da nisu povezani ne bi bilo igre. Igrači u kolu su povezani u lanac i svaki od njih svojoj igri dodaje po nešto ovo, ali sve njih vodi isti ritam. Ritmovi muzike razlikuju se od mesta do mesta ali za sve njih je isto da poštuju kult zajedništva.

Srpska nošnja zauzima važno mesto u kulturi naroda i zato je za mnoge ponos da je nosi. Ako si i ti među njima idi u najbliže folklorno udruženje i počni da igraš. U Valjevu je najpoznatije KUD „Abraševć“ i KUD „Izvor“. Delovi nošnje su najčešće: jelek, anterija, opanci, suknja, čakšire, pojas, čarape, čakšire kod muškaraca. Nošnja se razlikuje od mesta i nasleđa tog dela Srbije.

Izraz folklor nastao je sredinom prošlog veka, ubrzo se proširio po svetu. Kolo ima više načina igranja zavisno od mesta. Moravac, Užičko ili Žikino kolo igra se u osnovi šest koraka, tri koraka desno pa tri u mestu, zatim tri koraka u levo pa se sve ponavlja. Vlaško kolo igra se sa osam korka, četiri koraka u desno, zatim dva u mestu pa jedan levo i još jedan u mestu. Čačansko kolo je najzeže od svih jer ima dvanaest koraka, tri u desno pa tri u mestu, dva u levo pa dva u mestu, jedan u levo i jedan u mestu, pa sve ponovo. Za ovo kolo se još kaže da se igra na 3, 2, 1.

Autor: Katarina Ninković

Fotografija je preuzeta sa ovog sajta.

24. May 2017.
Uredništvo
Poslednji tekstovi