Da li je naša slobodna volja zaista slobodna?

Od momenta kada odlučiš da namestiš alarm koji će te probuditi ujutru, kada ustaneš iz kreveta, odabereš šta ćeš obući, praktično od momenta kada otvoriš oči ti počinješ da donosiš odluke, od onih malih do životnih. Postavlja se pitanje – koliko je zaista tvoja volja slobodna?

Prema filozofima, postoje dva uslova koji se moraju ispuniti da bi osoba imala slobodnu volju. Prvo, treba da postoji opcija da osoba preduzme drugačiju akciju od one koju odabere, i drugo, namera mora biti izvor njenog delovanja.

Kako je postalo moguće proučavati živi ljudski mozak, istraživači su počeli da prate proces donošenja odluka. Studije su otkrile neočekivane stvari o ljudskom ponašanju, moralnoj odgovornosti i svesti u celini. Jednu od pionirskih studija u ovom polju sproveli su Benjamin Libet i kolege 1983., zastupajući stanovište da je osećaj namere da nešto uradimo samo naknadni osećaj koji dolazi tek nakon što smo nešto „odlučili“ i da nas zavarava da imamo neku moć nad našimpostupcima.

Benjamin Libet je u svom istraživanju zamolio svakog subjekta da izabere slučajni momenat kada bi pokrenuli svoj ručni zglob, dok je merio aktivnost u njihovom mozgu. Kako bi odredio kada su ispitanici osetili nameru da naprave pokret, zamolio ih je da gledaju na sat i izveštavaju kada su osetili svesnu volju. On je ustanovio da je nesvesna aktivnost mozga, koja je dovela do svesne odluke subjekta, počela otprilike pola sekunde pre nego što je subjekat osetio svesnu nameru. Libetova otkrića sugerišu da se odluke najpre donose na nesvesnom nivou i tek nakon toga se pretvaraju u „svesnu odluku“. On je ove nalaze tumačio tako što je smatrao da je verovanje ljudi da je ono što dogodilo po nalogu njihove volje u stvari samo njihova retrospektivna perspektiva na ono što se već dogodilo.

Iluzija o slobodnoj volji može se objasniti na nekoliko načina. Jedan od njih su ograničenja u perceptivnoj obradi mozga, koja zabrlja samo u vrlo kratkim vremenskim sekvencama, baš kao u Libertovom eksperimentu i koja verojatno neće uticati na nas u svakodnevnom životu. Druga opcija je da su naši umovi dizajnirani da iskrivljuju našu percepciju izbora i da je ovo izobličenje važna karakteristika (ne samo greška) našeg kognitivnog aparata. Zamena redosleda izbora i akcije u svesti može da doprinese našem poimanju da smo fizička bića koja mogu proizvesti efekte u svetu. Šire gledano, ova iluzija može biti ključna za razvijanje verovanja u slobodnu volju i, sa druge strane, motivisanje ispoljavanja kazne za tuđe postupke. Takođe, neke od studija pokazuju utivaje i na druga ponašanja kod ljudi, kao što su ponašanja pri moralnim odlukama. Da ti neko kaže da ništa što radiš nije tvoja odgovornost, šta bi sve uradio/la?

Umesto da se pitaju da li imamo slobodnu volju, istraživači danas pokušavaju da dobiju nijansiranija i bolje definisana pitanja. Kako mozak omogućava svesnu kauzalnu kontrolu naših postupaka i odluka? Kako naše svesne namere vode ka akcijama? Pitanje moralne odgovornosti i komplikovanijh odluka i namera jeste ono što naučnike zanima, te istraživanja poput Libertovog sve više izlaze iz fokusa, a u fokusu su mnogo prirodnije situacije, koje su, sa druge strane, isto tako kompleksnije za istraživanje.

Veoma je moguće da neuronauka nije u stanju da nam u potpunosti odgovori na pitanje da li postoji ili ne slobodna volja. Ipak, proučavanje je važno jer nas uči o procesima u mozgu i o tome kako se događaja volja na neuralnom nivou. To može imati implikacije i na pravni sistem, na primer, kako napraviti razliku između dobrovoljnih i nedobrovoljnih akcija. Pored toga, nalazi mogu imati implikacije i za motoričke poremećaje, kao što je Parkinsonova bolest, gde ljudi imaju teškoća sa voljnim pokretima. Ako bolje razumemo kako mozak proizvodi voljne pokrete, možda to može predstavljati još jedan pristup Parkinsonovom istraživanju. Što više razumemo mozak, to možemo bolje da razvijamo istraživanja u mnogim oblastima.

Filozofi su proveli milenijume na rasprave o tome da li čovek poseduje slobodnu volju, a da danas možemo da kažemo da i dalje ne znamo odgovor. Ono što je zaključak višedecenijskih istraživanja je: Slobodna volja je komplikovana.

Ove ideje i nalazi ne treba da te brinu. U većini realnih, životnih situacija imaš više od par sekundi da zaista razmisliš i doneseš odluku, pogotovo one od velike važnosti. Čak i nesvesne odluke potpuno su jedinstvene, oblikovne tvojim bogatim, unikatnim iskustvom.

A možeš i da odlučiš da misliš drugačije.

Autorka: Ana Ivanov

Fotografija je preuzeta odavde

03. Jun 2019.
Uredništvo
Poslednji tekstovi