Izložba „Pozornica apsurda“ u Aleksić galeriji do kraja nedelje

foto: S.Radojević

Provokativna izložba slikara Mirze Čizmića i vajara Marka Crnobrnje koja je izazvala snažnu reakciju publike 

Još samo nekoliko dana publika ima priliku da pogleda intrigantnu izložbu "Pozornica apsurda" u Aleksić galeriji savremene umetnosti u Kragujevcu. Izložbenu postavku čine radovi, drvene skulpture vajara Marka Crnobrnje i slike Mirze Čizmića, gde oba umetnika insistiraju na figuri, kao jeziku kojim oblikuju savremenu stvarnost.

„Ne mogu ni da zamislim da naslikam sliku u kojoj nema figure! Izostavljajući figuru, izgubio bih sebe“ -  kaže Mirza Čizmić

Ova izložba predstavlja zajednički umetnički dijalog dvojice autora koji se, svaki na svoj način, bave savremenim manifestacijama apsurda – kroz instalacije, crteže i vizuelne intervencije koje otvaraju prostor za razmišljanje o ljudskoj egzistenciji, svakodnevici i društvenim paradoksima.

Kroz snažnu simboliku, fragmentisane narative i slojevite prizore, "Pozornica apsurda" poziva posmatrača da uđe u svet u kojem se granice logike brišu, a realnost postaje refleksija unutrašnjih stanja, pitanja i osećanja. 

Izložba „Pozornica apsurda“traje do 25. oktobra u Aleksić galeriji u Kragujevcu (Karađorđeva 26).

O autorima:

Marko Crnobrnja je rođen u Obrenovcu 1978. godine, a 2005. godine diplomirao vajarstvo na Fakultetu Likovnih Umetnosti.Tokom prethodnih dvadeset godina svojim delima je prvenstveno označio bitne događaje i periode u svom životu, a kao posledica njegovog likovnog i narativnog izraza je prisutnost na savremenoj umetničkoj sceni. Tragajući za pravim odgovorom na odrastanje i njegovim fenomenom , nastala su mnoga dela koja svojim kontinuitetom i likovnošću zauzima jedan drugačiji pogled na savremenu skulpturu. 

Mirza Čizmić  je rođen 1985. godine u Sarajevu. Njegov stvaralački put proteže se od ranog školovanja u Bosni i Švedskoj do usavršavanja na Akademiji likovnih umetnosti u Helsinkiju, gde je diplomirao i završio master studije slikarstva. Danas živi i radi u Helsinkiju, a njegova umetnička praksa oblikovana je složenim iskustvima migracije, tranzicije i identitetskog traganja, koje prevodi u univerzalni vizuelni jezik. Čizmićev opus odlikuje istraživanje krhke ravnoteže između sećanja i zaborava, introspekcije i društvene stvarnosti, često kroz simboličke i narativne slojeve koji se grade u njegovim slikama. Njegova umetnost funkcioniše kao prostor suočavanja – kako sa intimnim biografskim tragovima, tako i sa širim kulturnim i političkim okvirima. 

Njegove samostalne izložbe predstavljene su u prestižnim galerijama i institucijama širom Evrope i Azije – od Artemin Gallery u Tajvanu, Ama Gallery u Helsinkiju i Hang Tough Contemporary u Dablinu, do Galerije X Vitamin u Beogradu, Aleksić Galerije u Kragujevcu i u okviru Porvoo Triennale u Finskoj. Učestvovao je i na brojnim međunarodnim grupnim izložbama, uključujući projekte u Rovaniemi Art Museum-u u Finskoj, Robert Fontaine Gallery u Majamiju tokom Art Basel nedelje, te na sajmovima i muzejskim postavkama u Parizu, Seulu i Tajpeju. 

Njegov rad prepoznat je od strane važnih institucija – deo je kolekcija Muzeja savremene umetnosti Kiasma i Vantaa Art Museum-a u Finskoj, kao i Parkseobo Foundation u Seulu i Kolekcije Aleksić. Dobitnik je više stipendija i nagrada finskih kulturnih fondacija (Taike, Frame, Fondacija za kulturu Finske), što potvrđuje njegovu poziciju umetnika čija praksa prevazilazi nacionalne okvire i postaje deo međunarodnog umetničkog dijaloga.