Sigurno si nekad čuo/la za klimatske promene. Često se spominju u medijama, priča se o njima u školama i na ulici i čini se da svako ima po nešto da kaže o njima. Često se, pored klimatskih promena, pominje i globalno zagrevanje i otvara diskusija o posledicama istih po naš svakodnevni život.
Ali, šta su to u stvari klimatske promene i da li su stvarno toliko ozbiljne?
Najjednostavnije rečeno, klimatske promene predstavljaju sve promene koje se dešavaju na planeti zbog povećavanje tempature na globalnom nivou, tzv. globalno zagrevanje. Od kraja 19. veka pa sve do danas, globalna temperatura se povećala za 0.9 stepeni celzijusa i posledice i promene koje se javljaju zbog tog zagrevanja se već primećuju. Takve promene su, recimo, povećanje nivoa mora, ubrzano topljenje leda na Antartiku, smanjivanje planinskih glečera i, naravno, najviše se primećuju ekstremno niske i visoke temperature sa obilnim padavinama i prirodnim nepogodama.
Uzroci ovih klimatskih promena su mnogobrojni, ali su najvažniji oni koje je prouzrokovao sam čovek i naše svakodnevne aktivnosti.
Neki tvrde da su uzroci prirodni i da ljudi nemaju nikakav uticaj na globalno zagrevanje, ali naučnici smatraju da ispuštanje velike količine ugljen-dioksida i drugih gasova koji čuvaju toplotu, zagađenje vode, zemlje i vazduha, seča šuma i druge ljudske aktivnosti imaju značajan, ako ne i presuda uticaj na klimu i promene životne sredine.
Planeta se zagreva čak deset puta brže nego što se zagrevala nakon ledenog doba.
Sve ovo za nas već jeste, a i biće problem narednih generacija.
Mi kao pojedinci ne možemo mnogo da uradimo kada je u pitanju emisija štetnih gasova i sličnih aktivnosti čije posledice izazivaju velike mutinacionalne kompanije, razvijene države na račun nerazvijenih i slično. Odstupanje SAD-a kao najvećeg emitera gasova staklene bašte iz Pariskog sporazuma jeste ono što treba da zabrine sve nas, naročito donosioce odluka na globalnom nivou.
Međutim, možemo savesno i odgovorno da donosimo svakodnevne odluke kada je naša životna sredina u pitanju.
Možemo da recikliramo, štedimo energiju, jedemo manje mesa, više vozimo bicikl i slično. I ono najvažniije - utičemo na to da naši drugari imaju svest o značaju životne sredine i tome koliko je ona važna za njih!
Da li to znači da ne bi trebalo da se potrudimo da sami donekle poboljšamo situaciju? Apsolutno ne. Zato ti savetujemo da pomogneš koliko god možeš, na koje god načine možeš. Možda, ako svi donesemo odluke koje bi značili za našu sredinu, možemo da spasimo ovu jedinu planetu na kojoj živimo.
Zato, ne budi deo problema već rešenja!
Ovaj sadržaj nastao je u sklopu projekta Mladi i zeleni: podizanje svesti mladih o zaštiti životne sredine kroz inovativne medijske strategije. Realizaciju ovog projekta sufinansiralo je Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije te stavovi izneseni u tekstovima ne predstavljaju stavove Ministarstva.
Autorka: Milena Jeremić