Plastični otpad postaje sve veći problem u svetu i još uvek nismo otkrili sve loše uticaje koje ima na nas i svet. Očekuje se smanjenje proizvodnje plastike s obzirom da je Evropski parlament predložio zabranu proizvodnje jednokratne plastike. Međutim, najveću pretnju predstavljaju države u razvoju koje unapređuju proizvodnju plastike, ali nemaju dovoljno sofisticiranu kontrolu otpada koji proizvode, dok razvijene države svoj otpad izvoze u druge zemlje kao što to rade evropske države sa Kinom.
Šta je plastika?
Plastika je polimerni materijal kome se dodaju ostale supstance (kao što su omekšivači, stabilizatori i pigmenti) kako bi se poboljšala performansa i/ili redukovali troškovi proizvodnje. Između ostalog, većina plastike se dobija iz fosilnih goriva od kojih praktično zavisimo, a postoje dve grupe plastike: termoplastika i termoreaktivna plastika.
Termoplastike su plastike koje se tope pri povišenoj temperaturi i stvrdnjavaju pri hlađenju, tako da se one mogu topiti više puta kako bi nastali razičiti proizvodi od iste plastike, dok termoreaktivne plastike pri povišenoj temperaturi menjaju svoju hemijsku strukturu i ne mogu se više koristiti u proizvodnji. Usled njene niske cene, lakoće proizvodnje i efikasnosti, koristi se za proizvodnju širokog opsega proizvoda (od spajalica do svemirskih brodova). Takođe je zamenila većinu tradicionalnih materijala kao što su drvo, metal, staklo zbog njenih svojstva (otpornost na hemikalije, toplotna izolacija, elektroizolacija i manja masa).
Iako plastika predstavlja široko rasprostranjen materijal i olakšavajući faktor koji predstavlja veliki pomak u proizvodnji, sada nam predstavlja problem zbog jednog njenog svojstva – biorazgradivosti.
Biorazgradivost je svojstvo materijala koje olakšava prirodi da ga razgradi (svetlost, vetar, insekti, bakterije, ostale životinje). Pošto plastici treba zaisza mnogo vremena da se razgradi (plastičnim kesama je potrebno od 450 do 1000 godina, a plastičnim flašama oko 450 godina), u proizvodnji su počeli sa dodavanjem skrobnog praha u smešu, mada ni to nije dovelo do potpomogne proces i da se plastika brže razgradi. Postoji plastika Biopol koja se potpuno razgrađuje, ali je za sada jako skup materijal.
Još jedan problem koji predstavlja proizvodnja plastike je potrošnja fosilnih goriva (petrohemikalija). Kako bi se smanjila potrošnja fosinih goriva, nastaju bioplastike koje se proizvode od skroba i celuloze.
Na šta sve utiče plastični otpad?
Plastični otpad, pre svega utiče na zemljište, vodu i vazduh. Pri formiranju deponija koje nisu obezbeđene, dolazi do direktnog kontakta između zemljišta i hemikalija koje se nalaze u plastici. Te hemikalije onda odlaze u podzemne vode kojima dolaze do reka, mora i u pijaću vodu. Krupni delovi plastike koji dođu do reka i mora predstavljaju veliku opasnost za faunu tog predela, jer se životinje upletu u otpad te uginu ili je pojedu. Postoji i druga, još veća opasnost, a to je mikroplastika, odnosno mikro delovi plastike koji dođu do voda gde ih planktoni jedu, pa ribe jedu planktone, a mi koristimo ribu u ishrani. Vazduh se zagađuje u samom procesu proizvodnje plastike, pogotovo ako je u pitanju proizvodnja plastike iz petrohemikalija, gde dolazi do emitovanja ogromne količine ugljen-dioksida (CO2) i drugih štetnih gasova koji doprinose efektu staklene bašte koja je glavni uzrok globalnog zagrevanja. Takođe, proizvodnjom plastike dolazi do utroška velikih količina fosilnih goriva, energije I vode.
Kako možemo smanjiti zagađenje planete Zemlje?
U Evropi je počeo razvoj cirkularne ekonomije koja bi mogla da doprinese očuvanju prirode. Zasniva se na ponovnom korišćenju materijala, pa i plastike u proizvodnji. Međutim, s obzirom na to da postoji mnogo država u razvoju koje nemaju dovoljno sredstava za razvoj ovakve ekonomije, to predstavlja dodatni problem. Zato se podržava recikliranje na lokalnom ili državnom nivou bilo kakvih materijala, kao i podsticanje korišćenja drugih materijala u zamenu za plastiku (npr. papir, staklo i drugi). Još jedan način je proizvodnja prethodno pomenutih biorazgradivih materijala.
Akcija smanjenja plastike u svetu se sastoji iz četiri stavke: bolji dizajn same plastike (biorazgradivost, lakša reciklaža), informisanje javnosti o značaju recikliranja i odgovornog ponašanja, recikliranje i podrška same akcije i skupljanje plastike i sprovođenje reciklaže.
Ovaj sadržaj nastao je u sklopu projekta Mladi i zeleni: podizanje svesti mladih o zaštiti životne sredine kroz inovativne medijske strategije. Realizaciju ovog projekta sufinansiralo je Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije te stavovi izneseni u tekstovima ne predstavljaju stavove Ministarstva.
Autorka: Jana Pažin