Recikliranje je proces odvajanja materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje.
Sastoji se iz sakupljanja, izdvajanja i obrade materijala, a nakon toga dolazi izrada novih materijala. Proces reciklaže je jako bitan za održiv razvoj i za razliku od Srbije, razvijenije zemlje su daleko naprednije u tom pogledu.
Problem sa prevelikom količinom otpada počinje još od industrijske revolucije i nastavlja se razvija povećanjem proizvodnje raznih sirovina koje na kraju svog životnog veka završavaju na deponijama koje su sve češće nesanitarne.
Reciklaža nije samo sredstvo očuvanja životne sredine, već i delatnost koja može bitno obezbediti trajne ekonomske koristi. Velika prilika za Srbiju je izvoz otpada, što mnoge države već rade, ali konkretni podaci o tome ne postoje.
Primera radi, Švedska je tokom 2014. godine uvezla 800.000 tona đubreta i proizvela energiju dovoljnu za grejanje 1 000 000 domaćinstava i struju za oko 260.000. Đubre iz sličnih razloga uvoze i Nemačka i Norveška, ali i mnoge druge razvijene zemlje.
Za to vreme, Srbija recikira samo 5% otpada i deponuje ostalih 95%. U Srbiji trenutno postoji oko 3500 smetlišta (divljih deponija) i preko 100 zvaničnih deponija.
U brojkama, reciklaža u Srbiji izgleda ovako: 7000 tona PET otpada, 50.000 tona farmaceutskog otpada i ne zna se koliko od drugih vrsta otpada. Samo 20% posto ovog otpada sakupljaju komunalna preduzeća, dok ostatak prikupe neformalni sakupljači koji su pretežno romske nacionalnosti.
Zašto reciklirati?
Reciklažom, pre svega štedimo prirodne resurse koji nisu neograničeni. Takođe, štedimo energiju koja bi se utrošila za proizvodnju potpuno novih materijala iz prirodnih resursa. Štednja energije je jako bitan faktor i za smanjenje globalnog zagrevanja. Pri procesima prerade prirodnih resursa se zagađuje zemljište, voda i vazduh tako da reciklažom direkto štitimo životnu sredinu. Ako se velika količina otpada reciklira, biće sve manja i manja potreba za deponijama što znači da bi bilo manje zagađenog zemljišta, koje bi se iskoristilo za neku vrstu privrede (što je potrebno s obzirom na brzo rastuću populaciju).
Kako možemo reciklirati u Srbiji?
U Srbiji postoje retki centri papir servisa gde možete da odnesete stari papir i u zamenu za njega da dobijete sitan novac. Takođe postoji mali broj centara za recikliranje stakla. Ipak, reciklaža se može upražnjavati u svakodnevnom životu, nezavisno od toga da li postoje centri za reciklažu. Primera radi, poklanjanje stvari koje se ne koriste više ili pronalaženje nove svrhe i nove upotrebe za predmete za koje smatramo da nam ne trebaju više. Ustanove kao što su Crveni krst i svratišta su uvek otvorene za donacije građana.
Ovaj sadržaj nastao je u sklopu projekta Mladi i zeleni: podizanje svesti mladih o zaštiti životne sredine kroz inovativne medijske strategije. Realizaciju ovog projekta sufinansiralo je Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije te stavovi izneseni u tekstovima ne predstavljaju stavove Ministarstva.
Autorka: Jana Pažin
Izvori: