Klimatske promene su tema od svetskog značaja, te nije ni malo čudno što dugi niz godina postoje različiti samiti i konferencije na ove teme koje okupljaju veliki broj svetskih lidera. Neke od pomenutih su više, a druge manje produktivne, te u nastavku sledi rekapitulacija važnih događaja i ostvarenih rezultata u tom polju.
Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) je međunarodni sporazum o zaštiti životne sredine. Usvojen je 1992. godine, a stupio na snagu 1994. godine. Cilj UNFCCC-a je da stabilizuje koncentraciju gasova koji utiču na efekat staklene bašte u atmosferi na nivou koji bi sprečio opasan uticaj na klimatski sistem.
Godišnje konferencije koje se održavaju u sklopu UNFCCC služe kao zvanični sastanak zemalja potpisnica UNFCCC-a, kako bi se procenio napredak u sprečavanju klimatskih promena. Pomenuti samit održava se u cilju ustanovljavanja obaveza u vezi sa smanjivanjem proizvodnje štetnih gasova. Od 2011. godine sastanci su takođe služili za pregovore o Pariskom sporazumu kao delu aktivnosti Durban platforme do njegovog zaključivanja 2015. godine.
Prvi samit održan je u Berlinu 1995. godine i tada je prvi put pokrenuta tema o udruženim aktivnostima vezanim za klimatske promene. Već naredne godine u Ženevi konkretni planovi su dalje razrađeni, a predstavnici su se, oslanjajući se na naučne nalaze i analize, borili za veću fleksibilnost različitih politika i postavljanje ciljeva za koje se treba boriti. Nakon intenzivnih pregovora, 1997. godine usvojen je Kjoto protokol, u kojem je predstavljena obaveza smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i kjotski mehanizmi kao što su trgovina emisijama gasova, mehanizam čistog razvoja i zajednička implementacija mera. Prema ovom protokolu, SAD je trebalo da smanji emisiju gasova u proseku za čak 7% u odnosu na 1990. godinu.
Koncept Nacionalno odgovarajućih akcija mitigacije (NAMAs) predstavlja jednu od ključnih komponenti ublažavanja klimatskih promena na međunarodnom nivou. Koncept podrazumeva različite politike i akcije zemalja ka smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, a u skladu sa sopstvenim mogućnostima i različitim odgovornostima. Ovaj koncept prvi put se pojavljuje u akcionom planu sa Balija (2007. godina), a Srbija je do sada razvila 12 NAMA projekata.
Konferencija Ujedinjenih nacija za klimatske promene iz 2010. godine donela je dogovor o tome da bi globalno zagrevanje trebalo ograničiti na ispod 2.0 °C (3.6 °F) u odnosu na predindustrijski nivo.
Nadalje, važan dokument jeste i Pariski sporazum iz 2015. godine, koji nalaže da razvijene zemlje pomažu zemljama u razvoju doniranjem finansijskih sredstava koji bi nadomestili troškove odlaska u zelenilo. Trenutno razvijene zemlje imaju obavezu da mobilišu 100 milijardi dolara godišnje kako bi pomogli zemljama u razvoju do 2020. godine - dogovor koji je postignut u Kopenhagenu 2009. godine. Dugoročni cilj sporazuma je ograničiti globalno zagrevanje na znatno ispod 2 °C ili 1,5 °C. Tokom samita određeni su nacionalno utvrđeni doprinosi svih zemalja, kao i podnošenje određene vrste izveštaja na nacionalnom nivou na svakih pet godina. Jedan od bitnih zahteva ovog sporazuma jeste zahtev za transparentnost.
Ukoliko pogledamo unapred, plan oformljen na mnogim prethodnim konferencijama ukazuje da, do 2050. godine, EU na nacionalnom nivou treba da smanji emisije gasova za 80% u odnosu na nivo iz 1990. godine. Ovaj put definisan je na ekonomski isplativ način sa pojedinačnim ciljevima od 40% smanjenja do 2030. i 60% smanjenja do 2040. godine. Kada su u pitanju kratkoročni ciljevi, EU je usvojila legislativu koja treba da omogući smanjenje od 20% do 2020. godine. Pomenuti ciljevi su postavljeni u martu 2007. godine i usvojeni kroz klimatsko- energetski paket 2009. godine. Ciljevi, poznati kao 20-20-20, postavljaju tri ključna cilja za EU do 2020. godine - smanjenje emisija gasova, povećanje udela potrošnje energije iz obnovljivih izvora i povećanje energetske efikasnosti.
U poslednjih par godina, zanimljivo je istaći samit u Marakešu 2016. godine koji je specifičan zbog svog fokusa na zagađenje vode, čistoću i održivost. Decembra ove godine, samit će biti održan u Poljskoj (Katovice). Možemo se nadati da će naredni samiti doneti snažne mere i zakonska ograničenja, a na svima nama je da se trudimo da i sami učestvujemo i podržavamo inicijative koje će voditi boljoj i lepšoj budućnosti.
Ovaj sadržaj nastao je u sklopu projekta Mladi i zeleni: podizanje svesti mladih o zaštiti životne sredine kroz inovativne medijske strategije. Realizaciju ovog projekta sufinansiralo je Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije te stavovi izneseni u tekstovima ne predstavljaju stavove Ministarstva.
Autorka: Ana Ivanov
Izvori: Obaveze prema EU