Smanjen kvalitet radio programa nas je naterao da polako menjamo preferencije. Uglavnom mladi ljudi slušaju radio preko interneta ili sve popularnije podkaste.
Internet radio, ako ga slušate preko slušalica, pruža potpunu jasnoću zvuka, što bi u nekoj bliskoj budućnosti bio epitet i digitalnog prenosa talasa.
U našoj okolini prvi pokušaj emitovanja DAB (digital audio broadcasting) signala desio se 1993. u Zagrebu, a eksperimenti su trajali sve do 2011. godine. Digitalni radio je kvalitetniji zbog drugačijeg prenosa zvuka. Naime, ovakav prenos je robusniji, zato i pruža više prostora tonovima. Postoje i sistemi koji se nazivaju digitalnim, a zapravo kombinuju FM, AM i DAB.
Zemlje kao što su Australija, Japan, Južna Koreja, SAD, Kanada, Engleska, Slovenija, Nemačka su već dozvolile postojanje digitalnih radija, ali samo eksperimentalno. Norveška je prva zemlja koja će u celosti preći na ovaj sistem prenosa, dok je Švajcarska najavila da i ona planira da učini isto.
Osavremenjivanje radija će sigurno olakšati posao državi, koja više neće imati toliko problema u dodeli frekvencija, ali na drugoj strani, sve troškove će istrpeti slušaoci koji će morati da nabave neki od novijih uređaja koji emituje novi signal.
Procena je da će samo 20% radio prijemnika u kolima moći da prihvati DAB, ali predviđa se da će se DAB slušati i pomoću mobilnih telefona i mp3 plejera, tačnije ta opcija će biti integrisana u sva novija tehnološka pomagala.
Studenti dizajna zvuka će se sigurno obradovati ovom napretku u prenosu, jer im ova mogućnost pruža mnogo veću kreativnost u kompresiji i kombinovanju kvaliteta.
BBC je 2007. izneo tvrdnju da će 2017. preći na DAB, ali izgleda da se ta zamisao neće ostvariti. Ova korporacija apelovala je da vlada pomogne fabrikama da subvencioniraju proizvodnju radio uređaja koji su u stanju da primaju digitalni signal.
Nasuprot svemu ovome, tehnolozi smatraju da će do kraja ove decenije sve zapadne zemlje preći na DAB. Njihovi argumenti su da je DAB sistem ekonomičniji, da jedan FM, zauzima prostor za tri do četiri DAB talasa. Ovo će otvoriti mogućnosti da radio posluži i kao servis, da nam pruža komunalne informacije, turističke zanimljivosti, preporuke i slično.
SAD je 2013. godine lansirala u svemir 3 satelita pod imenima „Afristar“, „Ameristar“ i „Asiastar“ , ovaj projekat pružio je mogućnost korišćenja kvalitetnijeg zvuka za oko 170 000 korisnika u Africi, bliskom istoku i Indiji.
Sve ljubitelje ne samo muzike na radiju, obradovaće ovo osavremenjivanje. U nekom bliskom budućem vremenu, svaka ciljna grupa će imati svoj radio. I sam medij će se obogatiti, pa možda i prvi put u istoriji prestići televiziju koja polako, ali sigurno pada u zapećak, bar što se tiče informativnog i kulturnog programa. Za nekoliko godina, u automoboli ili na ulici, moći ćemo da biramo između podkasta, radio drame, muzičkih emisija i zabavnog programa. Nažalost, u Srbiji trenutno postoji tek nekoliko respektabilnih radio stanica, tako da je osveženje u etru preko potrebno.
Izvori:
1.https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_radio
2.http://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/digitalni-radio-do-2017-godine/jt39gtq
Autor: Bogdan Panajotovski
Fotografija je preuzeta odavde.