Gotovo polovina mladih bi želelo da se uključi u donošenje odluka u gradu koji se tiču njih, kada bi za to imali više mogućnosti. Ipak, nivo participaicje najčešće ocenjuju trojkom, pokazuje istraživanje Proaktiva. Jedno od načina da se to poboljša je da informacije o načinima na koje mladi mogu da učestvuju budu pravljene baš za njih i prosleđivane kroz kanale koji oni prate, poput društvenih mreža, smatra dugogodišnji aktivista Marjan Cvetković.
Obrazovanje i zapošljivost, participacija, vršnjačko nasilje su neka od pitanja i problema koji su obuhvaćeni istraživanjem Proaktiva. U odnosu na istraživanja rađena prethodnih godina, u segment u kom se nazadovalo u odnosu na prošle godine je upravo participacija.
Istraživanje pokazuje da negde postoji boljitak, ali negde se i nazadovalo kao što je taj nivo participacije, odnosno prepoznavanje mogućnosti da mladi učestvuju, ali sa obe strane. Od strane institucija koje ne stvaraju dovoljno mogućnosti za aktivno učešće mladih u donošenju odluka koje se tiču njih samih, ali mladi ne prepoznaju da to treba da bude i njihova uloga i da je sasvim okej da se čuje njihov glas po pitanju stvari koje se tiču njih – kaže Marjan Cvetković.
Prema njegovom mišljenju, ova slika može se posmatrati iz više uglova. Iz jednog ugla mladi zaista ne dobijaju informacije, iz drugog može da bude da informacije postoje, ali nisu adekvatno plasirane ka mladima. Treći ugao je da informacije koje su vezane za omladinsku politiku ne zainteresuju dovoljan broj mladih. Zato je važno pronaći način da se do mladih dođe i da se oni više zainteresuju.
Mladi ne vole puno da čitaju, više vole da dobiju informacije kroz fotografije, pa ajmo onda na slikovit način da prenosimo te informacije. Kada je u pitanju populacija mladih, moramo da budemo tamo gde su mladi, a ne da očekujemo da mladi dođu kod nas. Ako mladi koriste društvene mreže, poput Instagrama, Tik-Toka, ajmo da tu plasiramo informacije. To je sasvim legitimno – navodi Cvetković.
Takođe, Marjan smatra da ono na čemu je neophodno raditi je da kroz obrazovni proces potpomognu mladima da razviju liderski potencijal. Na to se, dodaje, može uticati kroz neformalno obrazovanje, imajući u vidu da školski sistem često ne pruža mladima mogućnosti za sticanje dovoljno praktično-primenljivog znanja.
Mlade moramo učiti već u srednjoškolskom periodu kako da deluju unutar tima, kako da postavljaju ciljeve, da javno nastupuju i da budu tolerantni i funkcionalni u grupaciji mladih koja je drugačija i kada steknu te veštine to je veliki korak ka razvijanju lidera – dodaje.
Kako kaže, u srednjoj školi je aktivizam zaista jak, jer u tom periodu nematerijalno mnogo važnije kod mladih kod tog uzrasta od materijalog aspekta i to je pravi trenutak da im razviju te veštine.
Inače, procentualno podaci istraživanja pokazuju da skoro 80% da ne zna da je u toku proces izrade strategije za mlade za period do 2025. godine, dok 74% mladih želi da učestvuje u njegovoj izradi.
izvor: mediareform